www.emperors-clothes.com www.tenc.net

 

20. decembar 1999

Fasisti, Zlocinci i Lazi

Mit o Albanskoj Osveti

Pise: Dzered Izrael i Dzordz Tomson

Prevod i obrada: Nebojsa Malic, 25 januar 2000

Uvod

Misljenja o vojnoj operaciji srpskih snaga tokom 78 dana bombardovanja Jugoslavije mogu da se svrstaju u tri osnovne grupe:

  •  
  • Stav Jedan: Oruzane snage Srbije su pocinile genocid ogromnih razmera; NATO i OVK su bili u pravu, dok je vlada Jugoslavije bila krivac.
  •  
  • Stav Dva: Srpske trupe su zlocinci, ali ne u tolikoj meri kao sto Stav Jedan tvrdi. Prestupa je bilo na obe strane.
  •  
  • Stav Tri: Ne postoje nikakvi dokazi da su sprske snage pocinile zlocine. Stavise, Srbi su vodili pravedan rat, bili su i ostali u pravu.

Stav 1: NATO optuzuje za genocid

Pobornici ovog stava su lideri NATO i politickih partija, kao i brojne istaknute licnosti. U Evropi su to vecinom socijaldemokratski lideri, ali i mnogi konzervativci. U Americi su to Klinton, Dol i mnogi takozvani intelektualci, npr. Kristofer Hicens iz magazina The Nation, Tod Gitlin, novinar mazgazina Mother Jones, i Eli Vizel, popularna zrtva Holokausta. Ovo je samo vrh spiska, ali jasno je da se radi o raznovrsnoj grupi ujedinjenoj oko svesrdne podrske delima NATO.

Stav Jedan opravdava bombardovanje Jugoslavije tvrdnjom da je to bilo neophodno kako bi se sprecio savremeni Holokaust:

"G. Klinton je pokusao da oslika srceparajuci portret zverstava na Kosovu, podsecajuci na slike Hitlerovog pokolja nad Jevrejima." (1)

Receno nam je da su pobijene na hiljade, mozde stotine hiljada Albanaca. Kako se ovaj navodni pokolj mogao zaustaviti bombardovanjem nije bas bilo sasvim jasno, ali nema veze; celi smisao nije bio u sprecavanju, nego kaznjavanju. NATO i mediji su nastavili sa ovim optuzbama o Holokaustu i posle bombardovanja. Evo primera sa kanadske TV:

Reporter: Skender Murati se ne bi bunio ukoliko bi svi Srbi otisli. Nije ga briga sto sada cini da se Albanci ne ponasaju nista bolje. Pretrpeo je previse.

Reporter: Mislite li da je zivot sa Srbima vise ikada moguc?

Skender Murati (Prevod): Za mene, zivota sa Srbima vise nema, sta god da se desi u buducnosti. Nema vise zivota sa Srbima... kad su stotine hiljada pobili.

[Nas kurziv, iz emisije THE NATIONAL MAGAZINE, CBC TV, 27. septembra 1999]

Obratite paznju na tehniku. Reporter, Anonimni Glas Autoriteta, kaze: "Njega [albanskog gospodina] nije briga sto se sada cini da se Albanci ne ponasaju mnogo bolje [od Srba]." Rec-dve o ovoj recenici.

Kao prvo, u ovoj "novinarskoj" reportazi, je ranije spomenuto da je g. Murati pripadnik OVK. Ali u ovom odlomku reporter spominje "Albance," ne OVK ili njene pristalice medju Albancima. Na ovaj nacin reporter stvara utisak kod gledalaca da je OVK jednostavno odraz politicke volje svih Albanaca. Mnogi posmatraci su misljenja da je OVK fasisticka organizacija koju iz rasistickih pobuda podrzavaju NEKI Albanci, dok DRUGI pruzaju podrsku iz straha, nakon zastrasivanja i drustvenog pritiska; TRECA grupa Albanaca je toliko zastrasena da cuti, a CETVRTU OVK terorise, ubija i progoni. Sliku komplikuju svadje oko plena i teritorije izmedju ogranaka OVK i drugih separatista. O ovoj perspektivi, medjutim, nema ni spomena. U potpunosti je zaobidjena, posto je reporter (dakle, "strucnjak") izrazio ociglednu i bogomdanu istinu da svi Albanci misle isto o "Srbima."

Obratite zatim paznju da reporter ne nudi bilo kakve dokaze da su "Srbi" zlocinci. Umesto toga, on jednostavno podseca gledaoce na ono sto im je ranije receno u bezbrojnim izvestajima: Srbi su standard po kom sve ostalo zlo treba da se meri. Dakle, koliko god da "Albanci" ucine "losih" dela, ne mogu se uporediti sa Srbima.

Reporter koristi slican metod kako bi opisao stav g. Muratija: ovaj Albanac je "previse pretrpeo" da bi ga sada bilo briga sta o "Albancima" misle stranci. Reporter spominje patnje g. Muratija tek usput, samim tim naznacavajuci da te patnje ni ne treba dovoditi u pitanje. Pa naravno da je Murati patio. Zar nisu svi Albanci patili pod Srbima?

Mogucnost da je "patnja" g. Muratija laz koju je OVK izmislila da zadobije podrsku javnosti na Zapadu i onemoguci kritike na racun njenog tretmana Srba, ostalih narodnosti i anti-OVK Albanaca – takvo nesto ne moze ni da se zamisli!

Na taj nacin se sve sto g.Murati kaze unapred proglasava za istinu, pa smo sada spremni za slag na vrhu torte: Murati usput spominje "stotine hiljada mrtvih." Ne predstavljaju se nikakvi dokazi za ovu suludu optuzbu, zato sto dokazi ne postoje. Ali posto je scenarista dobro odradio posao, i posto su gledaoci navikli na anti-srpske lazi kojih su se siti naslusali u proslosti, cifra od "stotine hiljada" prolazi bez problema i bez razmisljanja.

Ova reportaza je emitovana 27. septembra. Tada se vec desilo malo cudo, koje zapadni mediji jos nisu primetili. Grupa spanskih patologa je odrzala konferenciju za stampu na kojoj su objavili da je NATO lagao. Poslali su nas na Kosovo, rekli su, sa informacijom da cemo vrsiti obdukcije nad 2000 zrtava srpskog genocida. Sto je bila potpuna laz.

Potpuna laz. Dugo i srecno ziveli ti spanski patolozi i policajci! Vladari planete ne racunaju na moralnu hrabrost. [Za kompletan izvestaj spanskih patologa i komentar Carevog Novog Odela vidi belesku 21].

Jedan list, El Pais, objavio je izjave sa te konferencije za stampu. Carevo Novo Odelo je onda prevelo clanak iz El Pais-a na Engleski. Onda smo ga, uz pomoc hiljada ostalih, objavili u poslednjem utocistu demokratije, na Internetu.

Uskoro su tu vest citirale mnoge druge sluzbe i novine. Raspirio se plamen intelektualnog postenja, a neke novine su se cak usudile da dovedu u pitanje optuzbe NATO o masovnim pokoljima. Cak i srbomrsci kao Ricard Gvin su se pokolebali i komentarisali da, posto su optuzbe NATO o masakrima ocigledno lazne, postoji mogucnost da su te optuzbe bile "groteskna laz, izmisljena kako bi opravdala rat." (Toronto Star, 4. novembar 1999) Ko bi rekao?

U pomoc dolaze ekipe za kontrolu stete. Takozvani "Sud za ratne zlocine" je zbrda-zdola sastavio izvestaj o dosadaznjim rezultatima Velikog Kosovskog Lova na Leseve, koji je zatim objavila licno vrhovni tuzilac Karla Del Ponte.

Del Ponte je potpuno izbegla pitanje spanskih patologa. Umesto toga se koncentrisala na cifre. Za sest meseci, po njenim recima, bataljon sudskih patologa "tribunala" je iskopao 2108 leseva.

Iscrpna analiza koju je Carevo Novo Odelo objavilo ranije dokazuje da nema razloga da se veruje kako je bilo ko od tih 2108 mrtvaca zrtva navodnog srpskog terora. Nije cak ni jasno da li su to vecinom Albanci, da li su umrli prirodnom smrcu, od NATO bombi, ili kao zrtve OVK, koja je od svog nastanka vodila kampanju terorizma protiv albanskih "saradnika sa vlastima," dakle ljudi lojalnih Jugoslaviji a ne OVK i NATO savezu. [beleska 22]

Problem nedostatka dokaza je u redovima NATO izazvao nervozu. Lojalni mediji, medjutim, jos uvek brane partijsku liniju, objasnjavajuci napade OVK Albanaca na Srbe kao "osvetu za srpske pokolje." Zasto osvetu? Osvetu za sta? Pokolja nije bilo.

U medjuvremenu, lideri NATO pokusavaju da spasu sto se spasiti moze. Ovo je na najspektakularije trapav nacin pokusao pomocnik sekretara za odbranu SAD Kenet Bejkon, koji je u pismu Njujork Tajmsu od 16. novembra tvrdio da njegov pretpostavljeni, Vilijam Koen, nikad nije izjavio kako su Srbi pobili veliki broj Albanaca. Stvarno? [Na Bejkonovu nesrecu, tekst Koenovih izjava se nalazi na Internetu. Vidi zabelesku 23.]

Neke pristalice NATO su cak tvrdile kako cifre i nisu bitne. Smrt jednog Albanca je identicna tragedija kao i pogibija sto hiljada. Stvarno? Da li ovi ljudi uopste citaju scenario pre nego sto naprave budale od sebe?

Izgubili bitku, ali ne i rat

Stav Jedan je tako sasecene u korenu. Sada predstavlja argument koji visi u vazduhu. Oprostite, drugovi, ali tako je; bez zrtava nema genocida.

Da li ovo znaci, kao sto su neki dobrodusni ljudi da je NATO kaputt? Kamo srece. NATO ne zahteva apsolutnu podrsku javnosti kako bi nastavio rat protiv Jugoslavije. Potrebna mu je jednostavno tisina, nedostatak drustvene akcije. Neophodno je samo da javnost nije sigurna u sta da veruje, posto se tako nece odlucno suprotstavljati pokusajima NATO da unisti Jugoslaviju.

A tu na scenu stupa Stav Dva.

Stav 2: Kletva Umerene Mrznje

Prema sledbenicima ovog stava, srpske snage su pocinile zlocine, ali ne u meri koju je NATO predstavio. Cak stavise, tvrde oni, zlocini su narasli u obimu kada je bombardovanje pocelo. Na taj nacin uspevaju da kritikuju bombardovanje a u isto vreme manje-vise podrzavaju glavni izgovor za bombardovanje. Uopste se ne oglasavaju o masovnoj kampanji terora protiv Srba, "Cigana" i ostalih, koja se sprovodi dok citate ovaj clanak.

Po Stavu Dva, Srbi jesu gadovi, ali je NATO samo pogorsao situaciju. Ovo mozda deluje "razumno" na prvi pogled, cak i "cinjenicno." Medjutim, sledbenici Stava Dva tek treba da predstave bilo kakve fakticke dokaze o "umerenim zverstvima Srba." Ti dokazi su najupecatljivije odsutni u slucaju Noama Comskog, koji koristi svoj ugled kako bi pruzio podrsku Stava Dva bez iznosenja bilo kakvih cinjenica.

Ovo je Stav koja se oslanja na… stav. Polozaj. Kao u sahu ili trgovini nekretninama, vaznije je gde ste nego sta radite. Pobornici Stava Dva su zauzeli polozaj u sredini table, kao "umereni ljubitelji mira."

Ovo zvuci veoma privlacno vecini dobrih ljudi. Mnogima se bombardovanje gadilo, a ovaj stav je bio protiv bombardovanja. Ako NATO ponovo napadne na prolece, sledbenici Stava Dva ce ponovo da se protive.

Istovremeno, na mnoge ljude je vrlo duboko uticala antisrpska kampanja u mas-medijima. Kako ne bi? Zar iznenadjuje sto vecina zeli da veruje kako su Srbi nesto zgresili? Naposletku, ako Srbi zaista nisu nista zgresili, sta to onda znaci? Ne samo da je Zapad "preterano reagovao" na "manji sukob" (kao sto ide argument u Stavu Dva). Ne, situacija je onda jos gora. Ako su Srbi u pravu, onda su svi nasi mediji bili aktivno umesani u promociju nevidjene kolicine lazi. Jos gore, u tom slucaju su i pobornici Stava Dva u cabru. Naime, oni su ponavljali bez razmisljanja optuzbe iz Stava Jedan na racun vlade Srbije. Nisu ni prstom mrdnuli da sprece unistenje srpskog naroda. Pruzali su podrsku fasistima u Bosni, smatrajuci ih "demokratama." Namerno su pogresno predstavljali kosovske Albance kao ugrozen narod. Ako su sve to bile lazi – ako je u pitanju zaista bio genocid uperen protiv Srba – onda pobornici Stava Dva moraju mnogo stosta da objasne.

Vodeci pobornik over perspektive u SAD je Noam Comski. Ovo je mozda sok za mnoge, ali je istina. Comski je odbio da se oglasi kada je 250 000 Srba proterano iz Krajine, dik su hiljade pobijene. Namerno kazem odbio; nije, naime, propustio da nesto kaze, vec je odbio bilo kakav komentar. Poptuno pogresno je predstavio sukob u Bosni, prihvacajuci groteskne dezinformacije medija i apsurdno kritikujuci odsustvo intervencije SAD. Kosovsku situaciju je takodje pogresno predstavio kao srpsko ugnjetavanje kosovskih Albanaca. U oba slucaja je podrzao, ili cak pohvalio, medijske izvestaje.

To je najbitnije. Mnogo postenog sveta na Zapadu je naselo na medijske lazi o Bosni i Kosovu. Ali Comski se smatra za Nadzornika Medija, coveka od koga se ocekuje da skoci na svaku gresku. Kada se on slozi ili cak pohvali (ma koliko slabo) lazne izvestaje u medijima, to znaci da nema razloga za brigu. Sve po principu, "Pa dobro, mozda ima malo previse senzacionalizma i preterivanja, ali sustina izvestaja je istinita, zar ne?"

Autoritet i reputacija Comskog su doprineli verodostojnosti Stava Dva na americkoj "levici" (pod navodnicima, zato sto ne znam sta da mislim o "levicarima" koji odobravaju ovu politiku SAD i cak ohrabruju intervenisanje sirom sveta!). Medju "levicarima" koji slede Stav Dva su Hauard Zin, urednici internet magazina "Z" i mnogi "mirovni pokreti." Desnicu zastupaku elementi Srpske Pravoslavne Crkve i deo srpske Dijaspore koji je protiv Milosevica, posebno u SAD. U njihove redove se ubrajaju i otac Sava i vladika Artemije, dva ugledna svestenika na Kosovu. Zatim srpska "demokratska" opozicija (ukljucujuci lidere Saveza za Promene i Vuka Draskovica). Stav Dva takodje zastupaju mnoge nevladine (ili mozda veoma vladine?) organizacije [NGO] – od Amnesty International, do Helsinskih grupa – sa retkim (i po nama herojskim) izuzetkom Britanske Helsinske Grupe.

Svi oni koriste svoj polozak (kao Srbi, ljudi od mantije ili legendarni mirovnjaci) da se zastite od kritika. Njihova duznost je da obezbede skromnu i svarljivu dijetu antisrbizma za sve politicke opcije.

Stav Dva ima veliki znacaj. Mada je sam po sebi nedovoljan da opravda americku politiku koja zagovara dalju [tj. POTPUNU] izolaciju i desetkovanje Srbije, vrlo je dovoljan da oslabi otpor toj politici. Svojim blagim prezirom proklinje Srbe i tako potkopava opoziciju planovima NATO. Ko ce jos da protestuje protiv napada NATO na ljude koje vode fasisti? Vladika Artemije tako tvrdi da Milosevicu treba da se sudi za "ratne zlocine." Stiven Salom iz Z Magazina se slaze. Zin poredi Srbe sa Nacistima – a onda svejedno tvrdi da ih ne treba bombardovati. Sto pomalo lici na govor Marka Antonija u kom on hvali Bruta, u cuvenoj sceni iz Serkspirovog "Julija Cezara." Koliko se secam, publika nakon tog govora rascereci Bruta.

Vecina sveta koji pokusava da se odluci o politickom stavu ima tendenciju da meri i sece po sredini. U ovom slucaju, kao dva ekstrema se predstavljaju A) Stav NATO, koji Srbe smatra monstrumima i B) Stav Dva, kome pripadaju ideoloski pacifisti po reputaciji – Comski, Zin i srpski opozicionari, a koji se smatra "pro-srpskim."

Ljudi dakle traze istinu izmedju ova dva "ekstrema" – dakle, izmedju NATO-vog ekstremnog napada na Srbe i manje ekstremnog napada Stava Dva.

Gospode Boze.

Nakon ovakve "rasprave," zadovoljni svojim bezbednim i polovnim zakljuckom, obicni Amerikanci ce da se vrate mas-medijima, koji im garantuju dozu antisrpskih lazi na danonocnoj bazi.

Na krilima maste

Zamislite sada da su Srbi Jevreji. Zvuci neverovatno? Mislim da je sasvim na mestu. Kao prvo, tokom 2. svetskog rata u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu Srbi su, posle Jevreja, najvise ispastali pod cizmom nacista i njihovih saveznika. Kad su Hitlerove trupe napale Jugoslaviju, srpski narod i obe politicke fakcije medju Srbima (monarhisticki Cetnici i komunisticki partizani) odbili su da ucestvuju u okupljanju i pokolju Jevreja. Ovo je ubedilo g. Hitlera da su Srbi nekulturni, pa je podrzao planove o njihovom istrebljenju u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, te na Kosovu. U Srbiji se trenutno nalazi preko milion izbeglica, oko 10% ukupnog stanovnistva. Svi Srbi su isterani iz dva vekovna srpska kraja (Krajina u danasnjoj Hrvatskoj i Kosovo). Bukvalno desetine hiljada su pobijene. Srbi koji su ostali na Kosovu se nalaze u polozaju Varsavskog Geta u gradicima poput Orahovca. Srbi su meta odvratnih i jednostranih napada u medijima vec deset godina. U ovo spadaju i specijalna izdanja casopisa i novina koja se koriste u americkim skolama, psiholoski muceci tako srpsko-americku decu pre nego sto imaju sansu da odrastu i postanu prava srpska cudovista. Zar vas ovo ne podseca na tretman Jevreja u istocnoj Evropi tokom 2. svetskog rata? E pa ovog Jevrejina podseca!

Ilustracija

Cak i ako se ne slazete sa mojim poredjenjem Srba i Jevreja, zadrzite je na umu jos minutu-dve. Prepustite se masti. Zamislite da je opet Drugi svetski rat. Neki Jevreji, i ne-Jevreji koji ih "brane," zagovaraju Stav Dva (kao sto to danas rade prof. Comski, Z Net, otac Sava i ostali). Tako oni tvrde da naravno, mozda neki Jevreji zaista melju hriscansku decu u knedle, ali ne svi Jevreji. Hitler preteruje. A cak i ako Jevreji ponekad zaista samelju dve-tri hriscanske bebe, je li to razlog da se masakriraju svi Jevreji? Nikako. Stavise, sve je to krivica nekolicine totalitaristickih jevrejskih vodja koji su organizovali grupe za mlevenje hriscanske dece, tako da ne bi trebalo da se krivi celi jevrejski narod samo zbog zlocina ove nekolicine totalitarnih vodja! Napadima na sve Jevreje samo se ucvrscuje polozaj totalitarnih Jevreja. Umesto toga, g. Hitler bi trebalo da pomogne umerenim jevrejima da preuzmu vlast, i pre nego sto kazete kifla, mlevenje hriscanske dece ce biti proslost.

Zamislite sada aktivistu koji se bori protiv Ausvica koji drzi govor grupi ne-Jevreja. Cim taj aktivista pomene patnje Jevreja, tog momenta pomisao na samlevenu decu podsvesno sevne pred ocima publike. Ne-Jevreji onda polako pozelene, razmisljajuci, "Pa dobro, nije da bas podrzavamo gasne komore, ali blagi Boze ovi Jevreji su stvarno odvratan svet."

U stvari, ovo je veoma slicno istini iz Drugog svetskog rata. Anti-semitizam je bio toliko ukorenjen da su mnogi – koji nikad ne bi licno ubili u gasnim komorama sest miliona ljudskih bica – oklevali da ustanu u odbranu Jevreja, tako da nisu ucinili nista. Sto je ubicama bilo sasvim dovoljno.

Stav 3:

Srbi i vlada SRJ su bili i ostali sustinski u pravu, dok su SAD i njihovi separatisticki saveznici bili i ostali istinski krivci.

U ovo veruju mnogi Amerikanci u mirovnom pokretu, skoro svi Srbi u Srbiji, vecina pripadnika evropskog mirovnog pokreta, najverovatnije vecina ljudi u ostalim zemljama sveta, vecina Srba van Srbije, ukljucujuci one u Americi, Carevo Novo Odelo, i naravno ja.

U ovoj perspektivi, moralno izjednacavanje koje zastupa Stav Dva je veoma pogresno. "Rezim" u Srbiji (kako tamosnju izabranu vlast zovu pobornici Stava Dva) je imao i jos uvek ima potpuno pravo da ratuje kako bi odbranio svoju teritoriju – Kosovo i ostatak Srbije. Ako je u tome gresio, onda su bile greske pocinjene u pravednom ratu. Albanci nisu i nikada nisu bili ugnjetavani.

Da razjasnim, ovde je rec o suverenitetu. Ne pokusavam da se mesam u unutrasnje stvari Jugoslavije; u tome su Amerikanci vec preterali. U stvari, u tome je upravo i problem. SAD, Nemacka i ostale zapadne vlade su se mesale u jugoslovensku politiku otvoreno jos od 1985, a pre toga, bez ikakve sumnje, tajno. Ovo mesanje je umnogome zakomplikovalo polozaj i mene i ostalih protiuvnika intervencije.

S jedne strane, ne zelimo da se vise mesamo.

S druge strane, Senat SAD je nedavno dodelio milion dolara za mesanje u politiku Srbije – novac koji bi trebalo da se dodeli "nezavisnim snagama." A to je samo jedan od nebrojenih miliona dosad ulozenih. "Nezavisne" u prevodu znaci "pod kontrolom SAD," osim ukoliko verujete da Ujka Sem deli pare iz dobrote srca svoga. U tom slucaju, imam most u Bruklinu na prodaju.

Tako su neke domace snage u Jugoslaviji placeni agenti (ako je to preostro, kako onda da ih zovemo?) vlade koja zeli da tu zemlju pretvori u niz banana-republika sa vojnim bazama SAD i siromasnim (ali odlicno obrazovanim) stanovnistvom. Recima Senatora Bajdena:

"Prestanite s pricom o tome kako hocemo da ih vratimo za pregovaracki sto. Necemo mi njih da vracamo za sto. Hocemo da ih bijemo po glavi dok ne prestanu. To je nas cilj, i jedini nacin koji daje rezultate." [Beleska 30]

Sta god da motivise odredjene Jugoslovene, cim prihvate americke milione odmah postaju agenti politike SAD. Mogu da misle kako ce da izigraju "banku" i uloze ta sredstva u neke dobre stvari, ali u tom slucaju zive u oblacima. Sto vise dobiju, vise ce hteti. Zbog ove logike djavo uvek daje besplatne uzorke. A kasino-hoteli u Las Vegasu izdaju besplatne sobe bas zato sto banka uvek dobija. Americka elita igra ovu igru vec sto godina, a saradjuje sa britanskom elitom koja je u tom poslu mnogo duze. Britanski kolonijalisti su se zaklinjali principom indirektne kontrole – tj. vladavinom kroz marionetske rezime.

Zato se mi, kritikom Srba koji primaju mito od Zapada, ne mesamo u unutrasnje poslove Jugoslavije, vec raskrinkavamo mesanje sa strane. Trudimo se, u mom slucaju ja kao Amerikanac, da umanjimo efekte mesanja nasih (NATO) vlada. Onog trenutka kad ljudi prihvate ovakve donacije, postaju deo problema s kojim se svi mi suacavamo: sirenje americke imperije. To imperija je problem za mene i 95% ostalih Amerikanca, mada mnogi jos uvek toga nisu svesni.

Kad Srbi prihvate recnik i ideje Partije Rata u SAD, ne samo da time cine zlo drugim Srbima, vec i americkom narodu. Kad ja i ostali Amerikanci kritikujemo Srbe koji primaju mito, borimo se za dusu nase zemlje – za njen obraz i cast – i znamo da moramo istrajati u toj borbi ili postati saucesnici u genocidu.

Srbija je u polozaju Severa tokom Americkog gradjanskog rata. Sever je imao pravo da se bori kada se Jug otcepio. Stavise, dok su Juznjacki separatisti bili unutrasnji pokret, albanski separatisti ne bi mogli da se organizuju kao pokret da nije bilo znacajnog javnog i tajnog anagazovanja americke vlade jos od 1985. Suoceni smo sa "ustankom" koji je stvorin i manipulisan spolja – i uvek je bio, mada je na Kosovu naisao na znacajnu podrsku zbog postojecih rasistickih stavova.

Principu suvereniteta garantuje da je vlada Srbije na strani pravde u ovom ratu, a SAD i Nemacka apsolutno nisu. I tacka. Pored ovog argumenta – dakle da je jedna strana apsolutno u pravu a druga nije – dodajem jos da nismo videli niti jedan verodostojan dokaz da je vlada Srbije odobrila zverstva na Kosovu. Zverstva su se vrlo verovatno dogodila. Ali zasto da prihvatimo ovu mogucnost kao cinjenicu bez ubedljivih dokaza?

Vlada Srbije je tokom bombardovanja objavila da su srpski (a i nesrpski) kriminalci iskoristili nastali haos za pljacku u resavanje starih racuna. Vlada Srbije je takodje izjavila da je na stotine takvih ljudi uhapsila. [Beleska 24] Ovo ohrabruje, naravno, ali i da te kriminalce nije uhapsila, vlada Jugoslavije bi ipak bila u pravu. Ne mozemo organicavati suverenitet na osnovu prisustva politicke ili humanitarne podobnosti.

S tim na umu, prisetite se da patolozi NATO vec sest meseci iskopavaju Kosov uzduz i popreko kako bi iskopali nesto cime bi mogli da optuze Srbe, i dosad nisu nasli ama bas nista. Dakle, nikakve dokaze o ratnim zlocinima vlade Srbije. Verujte mi, da su nasli bilo sta, to bi se itekako znalo. Ali dokaza nema. Uopste. Nista. [Beleska 22]

Uzgred receno, Del Ponte je nedavno obecala mnogo vise dokaza na prolece. Da li to znaci da NATO planira da zimu iskoristi kako bi smuckao nesto novo? Nesto sto bi, recimo, pridobilo javnost za nove napade na prolece?

Ono sto zapanjuje je da dosad nisu izmislili nista slicno. S obzirom da drze Kosovo pod kontrolom, da je OVK grupa najservilnijih baraba u istoriji, da im na raspolaganju stoje moderna opremu i legije patologa, i da ne bi prepoznali skrupule da im ih neko pokaze prstom, sta ih sprecava? Da li mozda i ostali patolozi, mada ne naglas kao Spanci, nemaju nameru da budu kurve za potrebe NATO? Mozda ipak ima nade za ovaj svet. Sad jos samo mozemo da se nadamo da ljudi u vojsci razmisljaju o karakteru i integritetu. Nadajmo se da se pitaju, "Jesam li postao vojnik da razaram tudje zemlje? Je li ovo prava uloga za nasu vojsku? Odbrana od napada je jedno, ali kolonijalni ratovi su nesto sasvim drugo…"

Primerna Samokontrola

Razmislite na trenutak o necemu sto sam spomenuo malocas. NATO nije pronasao nikakve dokaze da su trupe VJ napadale albanske civile. Ovo zaista zapanjuje.

Zamislite da u nekom delu SAD neka od manjina predstavlja relativnu vecinu stanovnistva. Zamislite da 19 zemalja, sa 97 pute vecim brojem stanovnika od SAD, napadne SAD i bombarduje njen narod danonocno oruzjem od koga Amerikanci ne mogu da se brane. Zamislite da bombarduju skole, mostove, fabrike, rafinerije, hemijska postrojenja – cak i Belu Kucu. Zamislite da bombarduju fabrike automobila dok su radnici na poslu. Zamislite da u isto vreme unutar SAD deluje oruzana grupacija pobunjene manjinske grupe, koja koristi terorizam, ubija americke gradjane i vojnike, cak i pripadnike svog naroda koji su lojalni vladi SAD.

Da li bi oruzane snage SAD zadrzale stepen samokontrole, ili bi mozda izazvale stravicne pokolje? Setite se sta smo videli u Sijetlu, gde nije bilo nikakvih provokacija, i zamislite sta bi moglo da se desi u SAD ili u bilo kojoj zapadnoj zemlji kad bi njeni gradjani bili zrtve terora kao sto su Srbi bili od strane OVK.

Stav Dva je Bankrotirao

Cvrsti dokazi koji bi podrzali perspektivu Dva (da su Srbi krivi, ali ne bas toliko) jednostavno ne postoje.

Ovo mi je postalo jasno tokom rasprave u julu sa Hauardom Zinom – veoma uticajnim umerenim levicarom, za one koji ne znaju. Umerena levica je veoma znacajan pokret, jer njemu pripadaju mnogi mladi ljudi koji su prirodni protivnici imperijalistickih ratova. Antiratni poikret ’60-ih su stvorili Studenti za Demokratsko Drustvo, grupa koja je (bez obzira na uverenja clanova) bila umereno levicarska.

Zin je, dakle, veoma vazan. Napisao je mnoge popularne levicarske knjige. Uvazena je "starina."

Zin je odrzao predavanje u Kembridzu, Masacusets [sediste Harvard Univerziteta - prev.] proslog jula, opisano u clanku "Out of the Looking Glass and Into a Brave New World" [Iza Ogledala pa u Hrabri Novi Svet – prev.]. Na predavanju se okupilo nekoliko stotina uglavnom mladjih ljudi, koji su Zinu, uvazenom i elegantnom starijem "levicaru," izrazavali duboko postovanje.

Zin je otpoceo izlaganje sledecim recima: "Niko vise ne moze poreci da su Srbi ugnjetavali i pocinili brojna zverstva nad kosovskim Albancima. A bombardovanje je ta zverstva samo pogorsalo."

Na kraju govora, ustao sam i osporio tu recenicu. "Ne samo da se ne slazem s vama," rekao sam, "vec se s vama ne slaze vecina ljudi na svetu." [sledi odlomak iz ranijeg komentara o predavanju – prev.]

"Istinu govoreci, bio sam u soku da je Zin tako lako prihvatio propagandu. Mada se licno protivio intervenciji NATO, mada je i sam izjavio da je medijima u interesu da lazu kako bi stvorili podrsku za intervenciju, ni jednom nije osporio istinitost antisrpskih prica o zverstvima koja su ocigledno bila kamen-temeljac podrske za intervenciju. Zasto?" [Beleska 29]

Kako je Zin reagovao? Da li je mozda upotrebio tesku artiljeriju? Da li je predstavio dokaze za ove katastrofalne optuzbe – katastrofalne, jer je upravo govorio pred antiratnom publikom o narodu koji su SAD upravo bombardovale i koji sada OVK proteruje iz istorijske otadzbine, Kosova, uz Americku podrsku? Reci ovim mladim ljudima da su Srbi cudovista je zaista katastrofalan potez. Dakle, da li je predstavio dokaze?

Ne.

"Zin je odgovorio da ako neko pocne da raspravlja o takvim detaljima (tj, da li su Srbi masovni koljaci), javnost ga nece shvatati ozbiljno. To su njegove reci: nije tvrdio da ja nisam u pravu sto se tice cinjenica, vec da bi argument o cinjenicama bio neproduktivan." [Beleska 29]

Tada sam ukazao na apsurdnost odbijanja da se raskrinkaju lazi neprijatelja jer bi to vodilo izolaciji. Zin nije odgovorio. Sve to skupa me istinski sokiralo.

A sada nagradno pitanje: Na koji lik iz "Carobnjaka iz Oza" vas podseca Zinovo ponasanje? Naranvo, na Carobnjaka. Iznosi katastrofalne optuzbe koje mogu samo da skode antiratnom raspolozenju publike na antiratnom predavanju, a kada neko to primeti i na to ukaze, nema nikakvih cinjenica kojima bi optuzbe dokazao. Kao sto ni iza zavese nema nicega.

U njegovim recima ima istine, doduse, mada ne namerno. Mediji zaista uzimaju ozbiljno ljude kao sto su Zin, Comski ili otac Sava, bas zato sto se oni predstavljaju kao da su a)protiv rata a u stvari su b) protiv Srba.

Medjutim, moj zahtev da se Zin javno odrekne lazi o Srbima, koje su inficirale svaki novinski clanak o Jugoslaviji, nije realan. Nije realan zato sto Zin, Comski, Vuk Draskovic i ostale polovicne pristalice NATO crpe snagu upravo iz tog mocnog izvora – mas-medija. Zasto bi onda napadali izvor svoje snage i ugleda?

I mada neki pobornici Stava Dva ponekad kritikuju medije za "preteranu" demonizaciju Srba, oni se ipak oslanjaju na demonizatore. Bez vrednog rada zapadnih medija, pobornici Stava Dva ne bi imali nikakve argumente. Uz sve to, oni pomazu medijima u ulozi – slucajno ili namerno (a verujem da je to slucaj s nekima) – rezervnog polozaja za antisrpske stavove.

Napadi na Srbe su ovih godina toliko sveprisutni da su vec postali navika, nacin razmisljanja kog mnogi posteni ljudi nisu voljni da se odreknu. Kako dokazi da Stav Jedan (da su Srbi apsolutno krivi) nije tacan postaju sve brojniji, ljudi prirodno pocinju da se okupljaju oko Stava Dva (da su Srbi delimicno krivi).

Anegdota koju mi je ispricao jedan prijatelj ukazuje na moc kampanje satanizacije. U razgovoru sa kolegom je spomenuo da je nedavni izvestaj suda za "ratne zlocine" u sustini priznao da nije bilo masovnih pokolja Albanaca na Kosovu. Kolega ga je uctivo saslusao, a onda rekao, " To je sve divno i krasno, ali ni u kom slucaju ne opravdava klanje onih desetina hiljada Albanaca."

Kao sto sam vec ranije rekao, cinjenice koje bi podrzale Stav Jedan ne postoje, nema ih. A posto je Stav Dva samo razvodnjeni Stav Jedan – zasnovan na utiscima izvucenim iz reportaza u mas-medijima – to znaci da je i taj Stav izgubio svaki dodir sa cinjenicama. Medjutim, to i dalje ne znaci da je porazen. Jer i prvi i drugi Stav jos uvek imaju jedno mocno oruzje. PAMCENJE. Ljudi su naucili da budu antisrpski raspolozeni. Taj se nauk konstantno obnavlja. Svaki dan oba stava ohrabruju i racunaju na:

  •  
  • Argument OSVETE. Nesto u ovom smislu: Ako Srbi nisu ugnjetavali Albance i pocinili zverstva pre bombardovanja, i ako se ta zverstva nisu rasplamsala tokom bombardovanja, zasto onda "Albanci" sada cine strasne stvari Srbima?

Odgovor na to sledi. Sam po sebi, ovaj argument je apsolutno smesan, a pokazacemo i zasto. Stavise, svaka zabuna nestaje ako se preispita istorija, sto takodje sledi.

Ali pre nego sto hirurski odstranimo i ovaj tumor, podsetimo se na anamnezu [medicinski istorijat– prev.] argumenta "albanske osvete":

"I Drugog Dana Bese Istina…"

Kao sto se mozda secate ili ne secate, NATO ispocetka nije spominjao srpska zverstva kao razlog za bombardovanje Jugoslavije.

Niposto. U pocetku su razlozi bili veoma iskreno geopoliticki. Citiramo TV intervju Klintonovog savetnika za drzavnu bezbednost Sendija Bergera, drugog dana bombardovanja:

Pitanje: Da li mislite da se Milosevicev napad na Kosovo pojacao zbog bombardovanja?

G. Berger: Mislim da se pojacao tokom proteklog dana, da… Vec nekoliko dana se vode intenzivne ali lokalizovane borbe, i mislim da su se u jednoj meri pojacale…

Pitanje: Predsednik je danas, upitan da li Milosevic mora da dodje za pregovaracki sto kao preduslov za prestanak bombardovanja, izjavio: ‘On zna sta mora da uradi.’ Mozete li nam objasniti [sta to Jugoslavija mora da uradi kako bi bombardovanje prestalo?]

G. Berger: [Prestacemo sa bombardovanjem ako] g. Milosevic prihvati mir, sto bi znacilo prestanak borbi na Kosovu i mirovni sporazum u okviru principa Rambujea...

(nas kurziv, konferencija za stapu Bele Kuce, 25. mart 1999)

Pocetni Otpor

Kada je bombardovanje pocelo, javnost na Zapadu mu se vecinom protivila. Proveo sam silne sate u diskusijama na ratnim forumima America Online, i tesko je bilo naci ne-Albanca koji je bio za bombardovanje.

Elita na Zapadu nije bila zadovoljna Bergerovim objasnjenjem. Nije bilo dovoljno emotivno – ko bi mogao da mrzi Jugoslaviju zato sto nije potpisala nekakav papir? Stavise, insistirajuci na papiru iz Rambujea NATO je rizikovao mogucnost da neko procita tekst tog "sporazuma," posebno Aneks B, koji su SAD dodale u poslednjem trenutku i koji je bio razlog odbijanja jugoslovenske delegacije da potpise.

Evo kratkog odlomka iz Aneksa B, samo da vidite sta to mocnici nisu hteli da narod procita:

"6. a.[Sirom Jugoslavije] NATO ce imati imunitet od svih zakonskih procesa, gradjanskih, administrativnih ili krivicnih… [i od jugoslovenske] sudske nadleznosti za sve administrativne, gradjanske, disciplinske ili krivicne prekrsaje zakona koje NATO trupe pocine u SRJ.

"7. Osoblje NATO ce imati imunitet od bilo kog oblika hapsenja, istrage ili zadrzavanja od strane vlasti SRJ. Osoblje NATO uhapseno ili zadrzano greskom bice odmah predato vlastima NATO.

"8. NATO osoblje i njihova vozila, plovila, letelice i oprema ce imati potpunu slobodu kretanja i neometan prolaz sirom SRJ, ukljucujuci vazdusni prostor, i teritorijalne vode. Ovo ukljucuje, ali nije ograniceno na, pravo na logorovanje, manevre, privremenu konfiskaciju i koriscenje bilo kog dela teritorije ili objekata za potrebe snadbevanja, odrzavanja, obuke i operacija.

"9. NATO ce biti izuzet od carina, poreza i ostalih tarifa, carinskih propisa ukljucujuci prijavu inventara i ostale rutinske carinske dokumentacije, sto vazi za sve osobe, vozila, plovila letelice, opremu i zalihe koje ulaze ili izlaze ili prolaze teritorijom SRJ u sklopu Operacije."

Kao sto vidite, Rambuje je bio "sporazum" o potpunoj NATO okupaciji Jugoslavije. Imunitet i ekstra-teritorijalni status su prepisani iz imperijalistickih zakona 19. veka. Kako su Jugosloveni mogli da potpisu ovakvu predaju vlastite zemlje?

[Celokupan tekst "Sporazuma" iz Rambujea je pristupacan na Internetu. Vidi belesku 25. "Sporazum" je u navodnicima jer su se pregovori vodili sa pistoljem na potiljku jugoslovenske delegacije: potpis ili bombardovanje. Po medjunarodnom pravu, sporazumi potpisani pod pretnjom sile nisu obavezujuci.]

U svakom slucaju, bilo je jasno da Jugoslavija nece kapitulirati brzo. Bilo je potrebno da se pronadje neko drugo objasnjenje, nesto sto bi odvuklo paznju javnosti od ociglednog problema nezakonitog bombardovanja. Recimo, da se Srbi optuze za genocid.

Tako smo sredinom aprila poceli da tonemo u more novinskih clanaka i TV reportaza koje su preticale jedna drugu u dokazivanju kako je Kosovo repriza Holokausta.

Od kraja rata na svetlo dana su izasli dokazi da su mnoge reportaze i clanci bili falsifikati. Neki reporteri su priznali da su im izvori lagali. Uniforme srpske policije su zaplenjene u posedu OVK, ukazujuci na verodostojnost sumnje da su pripadnici OVK obuceni u policijske uniforme cinili zverstva koja su onda pripisana vladi Jugoslavije. [Beleska 26]

Izmisljeni pokolji, izmisljena "osveta"

Kada je Jugoslavija potpisala mirovni sporazum u junu, NATO je usao na Kosovo rame uz rame sa "Oslobodilackom Vojskom Kosova" (OVK).

To je oznacilo poocetak vladavine terora nad nealbanskim zivljem, kao i Albancima koji su se protivili OVK. Stotina hiljada ljudi su proterani sa Kosova. NATO je u sustini okupirao Kosovo i predao ga OVK. Na kraju krajeva, OVK, koja nikada nije dobila niti jednu bitku, tesko da je mogla da sama osvoji pokrajinu. [Lider jevrejske zajednice Kosova dokumentuje surovanje NATO i OVK. Vidi belesku 28.]

Zapadna stampa nije obratila mnogo paznje na teror protiv Srba, "Cigana," Jevreja i drugih stanovnika Kosova. Ono malo izvestaja nije blizu paznji posvecenoj izmisljenom teroru nad Albancima. O kampanji protiv Srba se ipak izvestava, ali na ovakav nacin: [primer iz ranije spomenute TV emisije]

  •  
  • "Mnogi Srbi su nestali. Neki su ubijeni. Isto vazi za ostale manjine na Kosovu danas. Kriminalci se retko privode pravdi osim ako su uhvaceni na delu. Zakon ovde ne funkcionise."

Lideri NATO ne poricu pogrom nad Srbima. Izrazavaju zaljenje, ali istovremeno tvrde da ne mogu da promene stanje stvari. Zasto nema reakcije na ovaj teror? Zasto niko ne ustane protiv NATO zbog apsolutne nemogucnosti ove alijanse da svoje bombaske propovedi o sprecavanju rasistickog terorizma provede u praksi?

Postoje dva razloga. Prvo, masa propagande o tzv. srpskim zlocinima je otupela osecanja ljudi prema stvarnim zlodelima koja se sada desavaju. Osim toga, narodna poslovica kaze "Sve se vraca, sve se placa" – ako su Srbi zaista cinili strahote u proslosti, zasto bi bilo ko trebalo da bude iznenadjen ili ljut sto ih sada tako progone?

Drugi razlog je znacajniji i tice se Stava Dva. Vodeci ideolozi tog stava, koji su toliko kritikovali vladu Srbije sto pruza podrsku zlocinima – mada do dana danasnjeg nisu predstavili niti jedan dokaz tih zlocina – nisu dosad niti jednom pozvali na demonstracije protiv terora NATO i OVK na Kosovu.

Pre i tokom bombardovanja, ovi su "lideri" redovno pogresno opisivali kosovske Albance kao ugrozenu i ugnjetavanu manjinu. Neki su cak opisali OVK (gomilu mafijasa, sovinista i rasista punu mrznje prema svakoj od desetina nacionalnosti koje zive u Srbiji) kao "progresivnu," tako smrtno vredjajuci progres.

Sad kada su NATO i OVK dobili sansu da neometano i na vlasti ispolje prave zelje srca svoga, kada se njihova vladavina na Kosovu pokazala na mnoge nacine gorom od nacisticke, gde su sada ti veliki humanitarci?

Gde je Comski?

Da li spava? Gde je Hauard Zin? Da li on ovo smatra nebitnim detaljima? Gde su Bratstvo za Pomirenje, Komitet Americkih Prijatelja, Majk Albert i Z Magazin, Medjunarodna Liga Zena za Mir i Slobodu, pun autobus Italijanskih politicara i svi samproglaseni mirovnjaci, humanitarci i humanisti? Zar Srbi nisu ljudi?

Sve ove grupe su zestoko napadale Srbe i tvrdile da su oni krivi za ratne zlocine, bez ikakvog dokaza osim izjava krivokletnickih medija. Zasto sada cute, kad NATO otvoreno priznaje da se svi nealbanci ciste sa Kosova i da se unistavaju svi tragovi srpske kulture – desetine crkava i manastira od neprocenjive vrednosti? Zar ovo nije genocid u svakom smislu – potpuno istrebljivanje jednog naroda?

Stavise, cak i mediji – cije svedocenje je jedina osnova za argumente "humanitaraca" – su objavili clanke koji dovode u pitanje istinitost ratne propagande. Posto su sledbenici Stava Dva odbili da preispitaju price u medijima tokom bombardovanja, zasto to ne ucine sada? Umesto toga, bez razmisljanja ponavljaju lazi, a te lazi cine genocid koji se desava naocigled sveta mnogo laksim. Da li vodje Stava Dva cute sada zato sto nameravaju da jos vise ucutkaju otpor kada SAD na prolece otpocne sledecu fazu rata i pokusa da otcepi Crnu Goru ili neki drugi deo Jugoslavije? Da li im je to zadatak? Da li zato sada cute?

Ako nije, onda zasto?

Sada je prilika da ucine pravu stvar, priznaju gresku i mobilisu desetine hiljada ljudi protiv genocida. Zasto to onda ne cine? Da li cekaju da Srbi budu istrebljeni? Hoce li onda da kazu, kao Klinton posle pokolja Indijanaca u Gvatemali, koji je organizovala vlada SAD: "Pardon. Nasa greska."?

Svojim nedelovanjem, Comski i kompanija sluze ulozi koju im je namenio NATO: oni su pasivna opozicija. Narod pita, "Kako se usudjujete da napadate Comskog i kompaniju? Oni su ugledni, postovani, sveci." Nazalost, Carevo Novo Odelo ne fascinira nicija reputacija. Ne mozemo da lazemo. Ono sto je istina je da postovanje i reputacija nikad nisu sprecili rat ili genocid. Comski je napisao mnogo dobrih stvari o latinskoj Americi i MMF-u, ali su Balkanski ratovi, sada i ovde, u srcu americkog napada na ostatak sveta. Nisu nam potrebne generalizacije o greskama u proslosti, niti razvodnjena satanizacija. Potrebna nam je odbrana od lazi i pobeda nad lazima, mobilizacija svih postenih i normalnih ljudi u zemljama NATO, i to ODMAH. Radi se bukvalno o zivotu i smrti.

Ljudi kao sto su Comski, Vuk Draskovic, Majk Albert i slicni, popunjavaju politicke tribine i svojim prisustvom i reputacijom sprecavaju raspravu i akciju. Kao naslage u arterijama, sprecavaju protok ideja. Svojim pogresnim upucivanjem i demoralizacijom protivnika americko-nemacke politike, oni postali saucesnici u komadanju Jugoslavije i sadasnjoj fasistickoj okupaciji Kosova.

Jasno mi je da su ovo teske reci, ali ja tako zaista mislim. Jesam li mozda nepristojan?

Onda neka je sledbenicima Stava Dva jasno: Ovo nije igranka, dame i gospodo. Ja vas smatram saucesnicima u genocidu. Oko toga ne treba biti previse pristojan.

Ako nisam u pravu, dokazite mi da nisam! Voleo bih da gresim po ovom pitanju. Apelujem na sledbenike Perspektive Dva da mi odgovore na ova pitanja. Carevo Novo Odelo voli raspravu, i spremno je da objavi sve njihove odgovore, sta god u njima pisalo. Hocete li vi stampati nase replike u vasim glasilima?

Ako ove takozvane vodje antiratnog pokreta ne odgovore, ako budu odgadjali ovu raspravu u nadi da ce nestati u magli, ako budu pokusali da ignorisu ova pitanja – koja su, usput, samo prva puska protesta – njihova zaglusujuca tisina biti dokaze nekoliko stvari sama po sebi. Kao prvo, bice dokaz da su moje optuzbe istinite: tj. da su oni motorno ulje u masinereiji americko-nemacke imperije. Drugo, dokazace se nimalo ne stide sramnih posledica svojih nedela.

Njihova tisina bice najrecitije priznanje.

Pitanje "osvete," po drugi put

Kao sto je ranije receno, jedan od razloga sto se na Zapadu ne bune protiv pogroma na Kosovu je sto im je milion puta ponovljeno da ga Srbi zasluzuju. Cak i ako u tu laz ne veruju u potpunosti, i to je dovoljno da razoruza otpor.

Kako bi istakli koncept srpske krivice, NATO i mediji objasnjavaju pogrom koji provode Albanci kao cin osvete. Ovaj pristup je poceo odmah nakon sto je NATO okupirao Kosovo. Evo odlomka govora u kome je Klintonov savetnik Sendi beger opisao poziciju NATO:

  •  
  • "Sto se tice Kosova, danas zelim da se osvrnem na proslost i pogledam u buducnost. Sirom Kosova danas vidimo dokaze da su Amerika i njeni saveznici bili u pravu kad su se usprotivili etnickom ciscenju. To se vidi iz srceparajucih povrataka prezivelih i hladnog, tihog svedocanstva mrtvih. Srpske trupe odgovorne za nasilje su otisle. Od preko milion izbeglica, vratilo se vec preko 72 000, ali jos je prisutna neverovatna tuga i bol secanja na razaranje koje je za sobom ostavila Miloseviceva kampanja mrznje. U mnogim zrtvama tinja bes, zelja za pravdom a ponekad i za osvetom. (The News Hour with Jim Lehrer [Vesti sa Dzimom Lererom], 26. juli 1999, transkript #6479)

U svakom clanku o Kosovu je bar jedan spomen ovog argumenta osvete.

Ovo nazivam "urednicko navodjenje." Njegova svrha je da usmeri citaoca prema zeljenim utiscima stiteci ih od zakljucaka koji bi mogli nezeljeno da se nametnu iz prisutnih cinjenica. Na primer, postoji mnostvo izvestaja o albanskim ubistvima srpskih zena i dece, nesrba koji govore jezicima koji zvuce slicno Sprskom, cak se u jednom clanku spominje zahtev Albanaca da KFOR ubije jednog psa zato sto je to (ozbiljno) srpska, a ne albanska zivotinja!!!

E sad, pred takvim sirovim informacijama, neko ko nije odgovarajuce usmeren bi mozda mogao da izvuce nepodoban zakljucak, na primer, "Mozda su ovi Albanci rasisti koji mrze sve Slovene."

Odatle je mali korak do cudjenja i spekulacija: "Ako su svi Srbi zli a svi Albanci dobri, i ako je NATO bombardovao Jugoslaviju kako bi stvorio multietnicki mir – zasto onda nakon NATO osvajanja Kosova vec pet meseci traje neobuzdano nasilje protiv Srba?" Ovakvo razmisljanje ne vodi nikuda, jer dovodi u pitanje celokupnu realnost NATO univerzuma. Prema tome, svi clanci o albanskom terorizmu moraju da sadrze podsetnik da su ti misteriozni napadi (kao, recimo, davljenje 95-godisnje srpske starice u kadi, ili proterivanje 30 000 stanara iz naselja u Pristini kako bi se ti stanovi odmah iznajmili osoblju UN) samo "osveta za brutalnu politiku Milosevicevih trupa tokom NATO bombardovanja." Ovo uspeva da objasni sve logicke paradokse, nakon cega gradjani zapadnih demokratija mogu mirno da prezivaju svoju MekHranu i prepuste razmisljanje masinama.

[Odlomak iz Zasto kazete ‘Naravno,’ gospodine Hjum?, vidi belesku 27]

Argument osvete zagovaraju i portparoli Stava Jedan (Berger) i sledbenici Stava Dva, kao sto je recimo monah Sava. Cesto citiran u zapadnim medijima, Sava se od Bergera razlikuje samo po orijentaciji. Evo jedne tipicne izjave oca Save:

"Oni koju su ucestvovali u ugnjetavanju u zlocinima tokom rata su svi otisli pre dolaska KFOR-a i Albanaca. Ali ovde su ostali nevini ljudi koji su hteli da zive u miru sa Albancima i ostalima, i nadali se da je to jos uvek moguce… Plasim se da oni [KFOR/NATO] nisu zastitili Rome i druge manjine. Naravno, znamo da nije moguce zastititi sve, ali posle tri meseca nije istrazeno ni jedno krivicno delo protiv Srba."

Alternativa objasnjenju "osvete"

Zagovornici Stava 1 i 2 pitaju: "Ako Albance ne motivise osveta, zasto onda tako divljacki napadaju Srbe? Sta ih to moze na to naterati, osim sprskih represalija?"

Celi argument osvete je apsurdan, jer albanski separatisti ne napadaju samo Srbe, vec i "Cigane," Muslimane, Turke, kosovske Hrvate, katolicke Albance i Albance-muslimane koji su protiv OVK. Da li treba da poverujemo kako je postojala velika zavera protiv Albanaca na Kosovu, koju je organizovala vlada Jugoslavije i u kojoj su ucestvovali svi narodi? Ukljucujuci i Muslimane? Ukljucujuci i Albance?

Ali, ako Albanci ne napadaju Srbe i ostale iz osvete, zasto ih onda napadaju?

Odgovor lezi u proslosti. Tokom 2. svetskog rata, Kosovo i Albanija su bili pod okupacijom prvo fasisticke Italije, zatim nacisticke Nemacke. Lokalni Albanci su vladali provincijom. Veliki deo stanovnistva je aktivno podrzavao Naciste. Stavise, mnogi su bili veci fanatici od samih Nemaca. Lokalni Sloveni, Jevreji i "Cigani" su ostavljeni na milost i nemilost profasistickih Albanaca, koji su ih masakrirali, proterivali, slali u koncentracione logore ili koristili kao robovsku radnu snagu.

Ove kosovske Albance su sa vlasti uklonili partizani i Crvena Armija na kraju rata. Mnogi nisu prihvatili poraz. Nastavili su sa borbom do kraja 40-ih a zatim indoktrinirali svoju decu (kao sto to Nacisti imaju obicaj) svojom ideologijom. Drustvena struktura kosovskih Albanaca je zasnovana na klanovima, u kojima najstariji muskarac ima neverovatan uticaj i moc. Mit o Izgubljenom Raju (tj. vladavini Nacista u 2. svetskom ratu) je veoma efikasan u takvoj klimi: Nekada smo bili gospodari, a sada moramo da zivimo rame uz rame sa nizim bicima [untermenschen – prim. prev.].

Zapadni mediji su poredili kosovske Albance sa crncima na segregiranom americkom Jugu. Poptuno pogresno. Albanci vise nalikuju juznjackim belcima koji su bili deo robovlasnickog sistema i kojima je americki gradjanski rat "opljackao" imovinu i status. Kada je ropstvu dosao kraj, ovi belci su sa gnusanjem gledali kako armije Severa uspostavljaju nove vlade Obnove, sastavljene od "belog smeca" i - gle uzasa! - oslobodjenih robova.

Ti i takvi belci su organizovali teroristicke grupe kako bi se borili protiv "nejednakosti" – tj. kako bi stavili niza bica na pravo mesto u drustvenoj hijerarhiji. Otud potice KKK [Ku Kluks Klan – prim, prev.] Albanci na Kosovu su reagovali na isti nacin, prvo otvorenom borbom za kontrolu, a onda tajnim terorom.

Tako smo prvo imali Ibrahima Rugovu i njegov "pasivni otpor," koji niti je bio pasivan, niti otpor ugnjetavanju, vec nasilno organizovan pokusaj destabilizacije Kosova i stvaranja podrske za otcepljenje na Zapadu. OVK ispunjava istu ulogu, mada su njene metode, naravno, otvoreno teroristicke.

Pokretacka sila albanskog terorizma je razna mrznja, ukorenjena u "iskustvu" iz 2. svetskog rata, kada su Albanci vladali Kosovom.

Pogledajmo, onda, sta se desaavalo na Kosovu tokom 2. svetskog rata, koji nije bio bas tako davno…

Kosovo u Drugom Svetskom Ratu:

Lekcija iz Istorije

Pise: Dzordz Tompson (17. decembar 1999)

  •  
  • "Srpski zivalj na Kosovu treba proterati sto pre, a sve srpske doseljenike pobiti." (Vodja albanskih fasista Mustafa Kroja, juni 1942.)
  •  
  • "On, kao i mnogi oficiri OVK, otvoreno priznaje da sanja o Kosovu bez Srba." (Opis "Ucitelja," komandanta OVK grupe za likvidaciju Srba, Frans Pres, 19. avgust 1999)
  •  
  • "Nakon ulaska u Jugoslaviju 1941., Nemci su oslobodili narod Kosova. Sve albanske zemlje – Kosova, zapadna Makedonija i crnogorske planine – su ponovo ujedinjene sa Albanijom. Ponovo su uspostavljene alkbanske skole, administracija, stampa i radio." (Sa www.klpm.org, Internet-sluzbe simpatizera OVK.)

Musolinijeva Italija je okupirala Albaniju u aprilu 1939, uspostavivsi kvislinski rezim koji je vecina Albanaca podrzavala.(4) Nakon Hitlerove invazije i okupacije Jugoslavije u prolece 1941., najveci deo danasnjeg Kosova i Metohije je stavljen pod kontrolu italijansko-albanskih kvislinga I prikljucen Albaniji. (5)

Kada su italijanske trupe usle na Kosovo, pratili su ih Albanci iz Albanije. Kosovski Albanci su se pridruzili osvajacima u prodoru na sever i zapad, napadajuci jedinice jugoslovenske vojske koja je pikusala da pruzi otpor napadacima. Ovi Albanci, stanovnici i Kosova i Albanije, su zatim otpoceli kampanju ubistava i proterivanja Srba. Ispocetka su za to bili zaduzeni "kacaci" (paravojne jedinice). Njih su cinili albanski banditi sa obe strane granice koji su se borili protiv jugoslovenskih vlasti tokom 1920-ih i 30-ih. (6) Uskoro je, medjutim, formirana i kosovska domaca paravojska. Ovi Vulnetari, kao i lokalna zandarmerija, su zatim otpoceli sistematski pogrom (7)

Sokirani Italijani

Italijansi okupatori na Kosovu su bili pomalo uznemireni terorom protiv Srba, do te mere da su povremeno intervenisali kako bi makar u gradovima zaustavili napade Albanaca. Jedan srpski istoricar pise, "Italijanske trupe su bilke smestene u gradovima sirom Kosova i delovale su kao zastita..."(8) Karlo Umilta, civilni zamenik komandanta italijanskih okupacionih snaga, je opisao nekoliko incidenata u kojima su Italijani pucali na Albance kako bi zaustavili pokolj nad Srbima.(9)

Zbog ogranicenja u ljudstvu, kao i de facto saveza izmedju Albanaca i Osovine, ovi pokusaji smirivanja situacije su bili ograniceni. Pa ipak, italijanski okupatori su izvestili pretpostavljene u Rimu o tome koloko su im se dela Albanaca gadila. Italijanska vojska je tako izvestila da "Albanci love Srbe" i da "srpska manjina zivi u istinski sramotnim uslovima, pod konstantim brutalnim maltretiranjem Albanaca koji raspiruju rasnu mrznju."(10) Karlo Umilta u svojim memoarima opisuje nekoliko zverstava i zakljucuje kako je "cilj Albanaca bio istrebljenje Slovena."(11) Slicno je izvestavao I nemacki diplomata Herman nojbaher, komesar Treceg Rajha za jugoistocnu Evropu: "Siptari (kosovski Albanci) su bili u zurbi da proteraju iz zemlje sto je vise moguce Srba."(12)

Ovi zlocini su bili namerno izvedeni, kao deo plana stvaranja "Velike Albanije" bez Srba. U junu 1942., marionetski predsednik fasisticke Albanije, Mustafa Kroja, objavio je iskreno taj cilj u govoru svojim pristalicama na Kosovu:

"Srpski zivalj bi trebalo ukloniti sa Kosova sto je pre moguce… Sve domorodacke Srbe bi trebalo smatrati dosljacima i kao takve poslati u koncentracione logore u Albaniji, preko albanske i italijanske vlade. Same doseljenike treba pobiti." (13)

Slicnu izjavu je dao i vodja kosovskih Albanaca, Ferat-beg Draga:

"Dosao je cas za istrebljenje Srba… nece vise biti Srba pod kosovskim suncem."(14)

Antisrpski pogrmi su se rasplamsali posle kapitulacije Italije u septembru 1943. Nemacki Nacisti su preuzeli upravu nad Albanijom, a samim tim i Kosovom. Italijanske trupe su se povukle, a na njihovo mesto su dosle tri divizije nemackog 21. Brdskog Korpusa. Prisustvo Nemaca je uklonilo i poslednju prepreku albanskim pogromima.

Nacionalisticka paravojska kosovksih Albanaca zvana "Balli Kombėtar" ("Balistai") je organizovala kampanju proterivanja i ubijanja Srba tokom 1943. i 1944. Tada je, Hitlerovim licnim narednjenjem, osnovana 21. Brdska SS Divizija "Skenderbeg." Pod nemackom komandom, albanskim oficirima i vojnicima, "Skenderbeg" je trebalo da pomogne u "ostvarenju poznatog politickog cilja" Nemacke – odrzive (tj. ciste) "Velike Albanije" u cijem sasatavu bi bilo Kosovo. (15)

Nemacka politika je inace bila da medju simpatizerima Nacista u okupiranim zemljama stvara dobrovoljacke SS jedinice. Jedini narodi koji su odbili da formiraju ovakve jedinice su bili Srbi, Grci i Poljaci. Umesto da se pridruze Nacistima, kao kosovski Albanci, Srbi su organizovali jedan on najvecih antifasistickih pokreta u Evropi. I komunisticki partizani i monarhisticki cetnici su bili pretezno Srbi, a obe grupe su se borile protiv Nemaca I njihovih kvislinga sirom Jugoslavije.

Nemci su imali nameru da se 9 000 vojnika "Skenderbega" bori protiv ovog pokreta otpora. Medjutim, "Skenderbegovi" Albanci nisu bili zainteresovani za borbu. Mahom su zelei da terorisu lokalne Srbe, Jevreje i "Cigane." Mnogi Albanci u ovoj diviziji su ranije sluzili u SS dizivijama Hrvata i bosanskih Muslimana, zloglasnih po pokoljima nad civilima.

Cime da se objasni ova mrznja prema nealbancima? Jedan od faktora je bio militantni Islam. Fundamentalisticku "Drugu Prizrensku ligu" je organizovao kosovski Albanac Dzafer Deva u septembru 1943., kako bi saradjivao sa nemackim vlastima. Liga je objavila dzihad Slovenima uz podrsku Velikog Muftije Jerusalima, Hadzi Amina al-Huseinija, koji je bio simpatizer Nacista i odranije se zalagao za unistenje Jevreja u Palestini (koju su tada kontrolisali Britanci). Verska mrznja Albanaca ogleda se u njihovom razaranju srpskih Pravoslavnih crkava i manastira.(16)

Niko ne zna tacnan broj zrtava albansko-fasistickog genocida. Procene se krecu od deset do trideset hiuljada ubijenih Srba. Najmanje sto hiljada je proterano, a na njihovo mesto su dosli "useljenici" iz Albanije.(17)

Jedan od argumenata Albanaca za otcepljenje Kosova od Jugoslavije koji mediji ponavljaju kao mantru je cifra od 90% Albanskog stanovnistva. Mada je ovo najverovatnije preteran broj (ko zna, kad su Albanci godinama bojkotovali popis stanovnistva!), istina je da su Albanci cinili vecinu na Kosovu. Ali glavni uzrok ove demograsfske neravnoteze je bio uspeh Albanaca kao Hitlerovih dobrovoljnih dzelata u Drugom svetskom ratu. (18)

U tome se nisu okomili samo na Srbe. Ne zna se tacno koliko je Roma "Cigana" likvidirano. Kosovski Albanci su takodje, i sami i pod nemackom komandom, gotovo unistili Jevreje na Kosovu.

Najobimnija istorija Hitlerovog "konacnog resenja" u Jugoslaviji (19) procenjuje da je na Kosovu zivelo 550 Jevreja pre okupacije. Njih 210, otprilike 38% su ubili Albanci. Prvi zadatak divizije "Skenderbeg" je bio istrebljivanje Jevreja, dok je na drugom zadatku, napadu na srpsko selo Velika, ubijeno vise od 400 Srba.(20)

Ceda Prlincevic, predsednik jevrejske zajednice u Pristini i pokrajinski arhivar, izjavio je za Carevo Novo Odelo da je prezivele Jevreje "Skenderbeg" divizija poslala u logore Treblinku i Bergen-Belsen. Jedan voz je na putu za Bergen-Belsen pogresno skrenuo i zavrsio u rukama Crvene Armije. Kako tvrdi g. Prlincevic, da se to nije desilo, cela jevrejska zajednica na Kosovu bi bila unistena.

Mada OVK tvrdi da na Kosovu nije ubijen ni jedan Jevrejin i da su kosovski Albanci stitili Jevreje od progona, ove tvrdnje su lazi, verodostojne koliko i teorije da se Holokaust nikada nije desio.

Nepomirljivi albanski fasisti

Nemci su se predali 1945., ali su ostaci albanskih Nacista i fasista na Kosovu pruzali otpor vlastima nove Jugoslavije jos sest godina. Velika pobuna je izbila u drenickom kraju 1945, a ugusena je tek 1948 (Drenica je bila centar operacija OVK 1998-99). Pobuna je dobila ime po svom vodji, Sabanu Paluzi. Sporadicne borbe su se nastavile po Kosovu sve do 1951. Poslednja puska Drugog svetskog rata je bukvalno pukla na Kosovu.

Zavrsna Rec

Dok su Nemci ulazili u Prizren po prvi put posle Drugog svetskog rata, dopisnik americkog NBC-a je izvestavao:

  •  
  • "Pre neko dan sam vecerao u gostima kod porodice kosovskih Albanaca i razgovor je skrenuo na temu nemackih mirovnih trupa koje su usle u grad da uspostave svoj regionalni stab operacija. Otac porodice, koji je video dovoljno godina da se jos seca poslednjeg ulaska Nemaca u Prizren, je rekao da se sada svi osecaju bezbedno. ‘Nemci su odlicni vojnici,’ rekao je starina, dodajuci, ‘Znam, posto sam bio jedan od njih.’ Onda je ispruzio ruku u nacisticki pozdrav i rekao Hajl, smeseci se veselo." (NBC, 18. juna 1999)

Beleske

(1) Katharine Q. Seelye, "Klinton krivi Milosevica, ne Sudbinu, za Krvoprolice," New York Times (13 . maj 1999).

(2) Phil Davison, "Hilari se pridruzuje poznatima u obilasku ratne zone," The Independent (London) (15. maj 1999) "U obilasku izbeglickog logora, gdja Klinton je izjavila o upotrebi vozova u iseljavanju Albanaca sa Kosova, ‘Ne znam koliko je vas videlo Sindlerovu Listu ili Sofijin Izbor’."

(3) "Zapadne vodje posleratne generacije prizivaju slike 2. svetskog rata na Kosovu," Agence France Presse (14. april, 1999.)

(4) Professor Nikalaos A. Stavrou, KFOR: Ponavljanje Istorije, The Washington Times (11. avgust, 1999).

(5) Hugo Wolf, [Poreklo Kosova] Kosovo Origins (1996) 10. poglavlje. Delovi severnog Kosova, od Mitrovice do pokrajinske granice sa Srbijom, bili su od pocetka pod nemackom upravom, ponajvise zbog eksploatacije rudnika. Deo Kosova na istoku je predat Bugarima.

(6) Dr. Smilja Avramov, Genocid u Jugoslaviji, Drugi Deo, Poglavlje 5, "Genocid na Kosovu i Metohiji" (1995): "Zlocine su zapoceli ‘kacaci’ koji su iz Albanije presli na Kosovo, ali se siptarska manjina njima brzo prikljucila. Sudeci po italijanskim izvestajima, ispocetka je situacija vise licila na banditizam nego na organizovanu politiku."

(7) Dr. Dusan Batakovic, Kosovske Hronike (1992); Avramov, vidi gore.

(8) Dr. Smilja Avramov, vidi gore.

(9) Carlo Umilta, Jugoslavia e Albania, Memoire di un diplomatico (1947), citira Avramov, vidi gore, beleska 141.

(10) Dr. Smilja Avramov, vidi gore, beleska 117.

(11) Carlo Umilta, Jugoslavia e Albania, Memoire di un diplomatico (1947), citira Avramov, vidi gore, beleska 137.

(12) Hermann Neubacher, Sonderauftrag Sudost (1953), citira Dr. Slavenko Terzic, Stara Srbija i Albanci.

(13) Dr. Slavenko Terzic, Kosovo, Srpsko Pitanje i Projekat Velike Albanije.

(14) Batakovic, vidi gore, citira H. Bajramija, Izvestaj Konstantina Plavsica Tasi Dinicu, ministru unutrasnjih poslova u Nedicevoj vladi oktobra 1943, o kosovsko-mitrovackanm srezu, Godisnjak arhiva Kosova XIV-XV (1978-1979) at 313.

(15) Avramov, vidi gore, beleska 151.

(16) Avramov, vidi gore, beleska 148, citira vladiku Atanasija Jevtica, Od Kosova do Jadovnog.

(17) Batakovic daje suzdrzanu proicenu od 10 000 zrtava, dok dr. Terzic citira americki obavestajni izvor iz tog vremena koji tvrdi da je 10 000 pobijeno samo prve godine okupacije. Terzic, vidi gore, citira Serge Krizman, Maps of Yugoslavia at War (1943). Carl Kosta Savitch, u knjizi Genocide in Kosovo: Skanderbeg Division, [Skenderbeg Divizija: Genocid na Kosovu] citira ratne izvestaje da su Albanci ubili izme4dju 30 000 i 40 000 Srba. Pritom je nepoznat boj Srba umro u nemackim radnim logorima u Pristini i Mitrovici, kao i u nemackim represalijama zbog akcija pokreta otpora.

Izvestaji o proteranim Srbima takodje zavise od isvora do izvora. Dragnic i Todorovic citiraju brojku od 70 000 –100 000, na osnovu ratnih izvestaja o izbeglicama. Dmitri Bogdanovic procenjuje cifru na 100 000, ali priuznaje da tacan broj nikada nije ustanovljen [vidi Dmitri Bogdanovich, The Kosovo Question: Past and Present (1985) ]. Dr. Avramov donosi napomenu da ratni izvestaji spominju samo 70 000 izbeglica sa Kosova registrovanih u Komesarijatu za Izbeglice u Beogradu koje su zatrazile pomoc od vlasti. Ne postoje izvestaji o onima koji se nisu registrovali, ili koji su izbegli u Crnu Goru. [Avramov, vidi gore]

(18) Pre 2. svetskog rata, Srbi su bili vecinski narod na Kosovu [Avramov, vidi gore]. Uz pokolje i iseljavanje Srba, etnicka situacija je promenjena i dolaskom stotina hiljada Albanaca iz Albanije tokom rata. Oslanjajuci se na italijanske ratne izvore, dr. Avramov procenjuje da se na Kosovo izmedju 1941. i 1943. uselilo izmedju 150,000 i 200,000 Albanaca.

(19) Zlocini fasistickog okupatora i domacih izdajnika nad Jevrejima Jugoslavije (1952, preradjeno 1957), u izdanju Zajednice Jevrejskih Opstina Jugoslavije.

(20) Avramov, vidi gore.

(21) Izvestaj spanskih patologa [na Engleskom]: "Spanish Experts: Serbs Not Guilty".

Komentar na izvestaj spanskih patologa [na Engleskom], Spanish Experts Shoot NATO in its Logic se nalazi na http://emperor.vwh.net/articles/jared/sp-comment.htm

(22) Engleska verzija vivisekcije izvestaja tribunala za "ratne zlocine," Spinning the Kill: Albright's Tribunal hastens to save a lie se nalazi na http://emperor.vwh.net/analysis/spin.htm

(23) Bejkonovo pismo Njujork Tajmsu je neverovatno u svojoj hrabrosti i gluposti:

"U pojavljivanju na programu mreze CBS "Face the Nation" [Pred Licem Naroda – prim. prev.] 16. maja, g. Koen je spomenuo izvestaje da se 100 hiljada vojno sposobnih Albanaca smatra nestalim. Kada je upitan da li veruje da su pobijeni, g. Koen nije iskljucio mogucnost, ali je takodje citirao izvestaj da je mnogo manji broj zaista pobijen – oko 4 600. Priznajuci da bi cifra mogla biti ‘mnogo veca,’ g. Koen nije zeleo da sugerise da se zaista radi o sto hiljada." (KENNETH H. BACON, Washington, 15. novembar 1999 )

Ovo je cista obmana. Istina je da Koen nikada nije specificno izjavio da su Srbi pobili sto hiljada Albanaca, ali je to sigurno sugerisao ovom izjavom – niti je protestovao kada su NATO novine sve do jedne objavile naslove koji su jos vise sugerisali da je 100 000 Albanaca – i vise – najverovatnije pobijeno. Kad neko kaze da "ima mozda oko sto hiljada mrtvih," to je izjava koja sugerise ne samo mogucnost, vec i verovatnocu.

Nadalje, Bejkon je licno odrzao konferenciju za stampu u maju, kada je govorio o humanitarnoj "katastrofi" na Kosovu. Ovako je Bejkon objasnio stvari pre nego sto je "tribunal za ratne zlocine" priznao da masovnih ubistava nije bilo:

"Bez obzira sta Milosevic kaze, broj kosovskih Albanaca nesrecno poginulih u NATO bombardovanju je sicusan u poredjenju sa brojem Albanaca koje je on masakrirao. Sada verujemo da je preko 5 000 ljudi pogubljeno na Kosovu. Kao sto je Sekretar Koen izjavio juce, bojimo se da znacajan procenat od 100 000 vojno sposobnih muskaraca koji se vode kao nestali nece biti pronadjen, i verujemo da bi mogli biti mrtvi. Mesecima nakon kraja, mozda i godinama, necemo znati sta se sa svim ovim ljudima desilo." (Kenneth Bacon, brifing Sekretarijata za Odbranu, 17. maja 1999)

Ocigledno bejkon ovde sugerise da je vecina tzv. nestalih pobijena. Ako o tome nije rec, cemu onda cifra od sto hiljada?

(24) Miloseviceva izjava o srpskoj politici prema pociniocima kriminalnih napada pod okriljem rata [Engleski], Milosevich Interview with UPI se nalazi na http://emperor.vwh.net/articles/jared/MiloInt.html

(25) Potpuni tekst "sporazuma"u Rambujeu – http://www.monde-diplomatique.fr/dossiers/kosovo/rambouillet.html

(26) Masks! [na Engleskom], interesantan clanak u kom se otkriva da je OVK uhvacena u posedu uniformi srpske policije, nalazi se na http://emperor.vwh.net/analysis/faking.htm

(27) Why do you say 'Of course!' Mr. Hume? kritika ubacivanja antisrpske recenice u svaki clanak, cak i one koji pokusavaju da zagovaraju nevinost Srba, nalazi se na http://emperor.vwh.net/articles/jared/hume.htm [Vidi www.emperors-clothes.com za Srpskohrvatsku verziju]

(28) Driven from Kosovo, intervju sa Cedom Princevicem, liderom jevrejske zajednice u Pristini, nalazi se na http://emperor.vwh.net/interviews/ceda.htm [Engleski]. G. Prlincevic je bio i glavni arhivar Kosova.

(29) Out of the Looking Glass Into a Brave New World, [Engleski] tekst o spomenutom predavanju nalazi se na http://emperor.vwh.net/articles/jared/through.html

(30) Sluzbeni transkript saslusanja u Senatu na kome je Bajdeon ovo izjavio nalazi se u clanku From the Horse's Mouth na http://emperor.vwh.net/analysis/hearin.htm [Engleski]

  • Carevo Novo Odelo www.emperors-clothes.com je objavilo mnostvo clanaka i razgovora koji dokumentuju teror od pocetka NATO okupacije Kosova. Jos nemamo indeks tema, pa vas molimo da pregledate nase stranice i procitate uvodne odlomke. Ovi clanci i razgovori sadrze bogatstvo informacije koje bi svako na Zapadu trebalo da zna, jer se ovi zlocini cine u njihovo ime.

[Napomena prevodioca: Imena autora su prevedena u tekstu ali ne i u beleskama. Posto je vecina izvornih tekstova na Engleskom, citaoci koji zele da ih provere mogu da se posluze originalnim naslovima knjiga ili imenima autora. Naslovi novinskih clanaka su prevedeni radi pojasnjenja. Greske u prevodu su iskljucivo odgovornost prevodioca a ne autora, bas kao sto prevodilac nije odgovoran za eventualne greske u originalnom Engleskom tekstu.]