http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/s-posledice2.htm

http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm
[Carevo Novo Odelo]

http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/s-posledice2.htm

http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm

[Carevo Novo Odelo]

Posledice Balkanskog rata 1999. godine

L.P. Malisev (Malyshev), profesor Akademije vojnih nauka

U nizu clanaka lista "Nezavisimaja gazeta" izvrsena je analiza posledica vojnih udara po objektima Jugoslavije1. Medjutim, u tim clancima nema pravne ocene udara NATO po objektima Jugoslavije kao ni same takozvane "humanitarne akcije". Ovaj clanak je zamisljen tako da popuni tu prazninu i precizira ulogu oruzja visoke preciznosti u sistemu vojne politike zemalja NATO.

Clanak sadrzi: karakteristiku razmera posledica udara NATO sa stanovista zahteva Medjunarodne konvencije iz 1977.g. o zabrani vojnog ili bilo kog drugog neprijateljskog uticaja na prirodnu sredinu, definiciju vrste Balkanskog rata sa stanovista medjunarodnog prava i uloge oruzja visoke preciznosti u sistemu politike NATO.

Osnovnu postavku vojno-politicke strategije - politike nacionalne bezbednosti SAD - predstavlja tvrdnja da je "rat bio, jeste i u XXI veku ce ostati sredstvo politike"2, precizirajmo - americke. Zato su rukovodioci SAD odavno razvijali ideju pronalazenja aktivnog sredstva vodjenja politike "prosirenja granica interesa" SAD uz koriscenje vojne moci, ali ne pribegavajuci sili atomskog oruzja.

Dijalekticka medjusobna veza "odbrambenosti" i "ofanzivnosti" americke nacionalne politike jasno se izrazavala u strategijama atomskog odvracanja i ekonomske politike. "Odbrambenost" odvracanja u tumacenju politickih rukovodilaca SAD nije imala znacenje pruzanja otpora onima koji bi pretendovali na teritoriju SAD, nego i odvracanje silom atomskog oruzja onih koji bi sprecavali americku ekspanziju. "Ofanzivnost" americke politike atomskog odvracanja se ispoljavala u politickom i ekonomskom suprotstavljanju na racun iscrpljivanja SSSR u trci za strateskim atomskim naoruzanjem u globalnim razmerama i konvencionalnim naoruzanjem na kontinentalnim arenama vojnih operacija. Trebalo je da glavni ciljevi americke politike atomskog odvracanja doprinesu ostvarivanju glavnih zadataka "politike sile" i "odvracanja", tj. uvlacenju kapitalistickih zemalja u vojni savez pod pokroviteljstvom SAD s tim da se SSSR (Rusija) izoluje i istisne iz Istocne Evrope.

Americka politika atomskog odvracanja je, na kraju krajeva, trebalo da dovede do postizanja glavnog cilja - degeneracije sovjetskog uredjenja putem ekonomskog iscrpljivanja i unutrasnje transformacije SSSR u trci za atomskim, konvencionalnim naoruzanjem i vrsenjem psiholoskih diverzija3. Osnovni objekat americke politike atomskog odvracanja je posle raspada SSSR i Organizacije varsavskog ugovora postala Rusija, prema kojoj ce se glavni ciljevi ispoljavati u ekonomskom iscrpljivanju na racun obaveznog smanjenja naoruzanja u vezi svih Ugovora koje su SSSR i Rusija ranije sklopili, sto mora dovesti do konacnog ekonomskog iscrpljivanja Rusije, neuspeha u sprovodjenju vojne reforme i raspada vojno-industrijskog kompleksa, tj. do njenog pretvaranja u sirovinski dodatak Zapada bez rata4.

Zato se za prvi uzrok pojave oruzja visoke preciznosti moze smatrati potreba da se stvori sredstvo za vodjenje rata sa predvidivim rezultatima i po "pristupacnoj" ceni.

Ideja savremenog shvatanja principa i sadrzaja planiranja primene oruzja visoke preciznosti ("preciznog" - prema terminologiji SAD) se pojavila posto su u SAD 1960-1966.g. bili izdati naucni radovi J.B. Zeljdovica koji su obuhvatali radove o teoriji gorenja i detonacije, fizike udarnih talasa i teoriji hidrodinamike5. U stvaranju preciznog oruzja su bile angazovane vodece laboratorije i naucnoistrazivacki instituti SAD. Konacno formiranje sistema strateskih ciljeva za sveukupno planiranje primene konvencionalnog i atomskog oruzja bilo je fiksirano direktivom "D-068" predsednika SAD Dz. Kartera 1978.g. i prihvatanjem plana "SIOP-5D". I ako je u ranijem (do 1978.g.) sistemu strateskih ciljeva za gadjanje atomskim oruzjem bilo 6.500 objekata na teritoriji svih zemalja Organizacije varsavskog ugovora, novi sistem strateskih ciljeva je obuhvatao 40.000 objekata samo na teritoriji SSSR, od cega su 15.000 ekonomski objekti6.

Stvaranju savremenog preciznog oruzja je doprineo jos jedan uzrok: radikalna transformacija strukture ekonomskog i vojnog potencijala razvijenih zemalja, koja je izvedena od 1950. do 1980.g. kao rezultat cetiri revolucije: dve industrijske, transportne i urbanizacije. Prva od dve industrijske revolucije bila je bazirana na cetvorostrukom porastu proizvodnje naftne industrije i petostrukom porastu proizvodnje organske hemije. Kapaciteti rafinerija i petrohemijskih fabrika u priobalnim regionima SAD porasli su pest puta, Zapadne Evrope - dvadeset puta, SSSR - 15 puta, Japana i Juzne Koreje - trideset puta7. Druga od dve industrijske revolucije oslanjala se na burni porast informatike i atomske energetike od 100 puta. Ukupni kapaciteti nuklearki su 1984. godine vec iznosili: za evropski deo SSSR - 5,3 kW/km2; za SAD (bez Aljaske) - 6,5 kW/km2; za Francusku, Englesku i Zapadnu Nemacku - 60 kW/km2. Ocekivalo se da do 2000. godine kapaciteti nuklearki mogu dostici u SSSR - 44 kW/km2, SAD - 22 kW/km2, Francuskoj, Engleskoj i Zapadnoj Nemackoj - do 150 kW/km2 8.

Tokom revolucije urbanizacije doslo je do radikalne industrijalizacije priobalne zone mora, jezera i krupnih reka. Uporedo sa koncentracijom energetike, industrije, transportnih terminala i stanovnistva u gradovima doslo je do nagomilavanja zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i otrovnih materija na teritoriji lucko-industrijskih zona. U svakom gradu sa preko milion stanovnika potpuna rezerva goriva se procenjuje na 10-40 megatona, od cega do 70% otpada na drvo, do 20% na naftu i naftine derivate, a preko 10% su plasticne mase, polimeri i industrijska organika9. O razmerama potencijalne hemijske opasnosti moze se suditi po visini letalnih doza (l.d.) nagomilanih u gradovima Zapadne Evrope: arsenik - 0,5 milijardi l.d.; barijum - 5 milijardi l.d.; fosgen - trilion l.d.; hlor - preko 10 triliona l.d. Rezervi tih materija ima dovoljno za unistenje covecanstva preko 2.000 puta10.

Prema tome, polaznu ideju za tvorce preciznog oruzja sposobnog da izazove tehnogene katastrofe predstavljalo je formiranje nove klase objekata - ekoloski opasnih. U njih spadaju svi tipovi elektricnih centrala, kapaciteti za proizvodnju atomskog goriva i atomske municije, hemijska, petrohemijska, metalurska i biotehnoloska preduzeca, rafinerije, skladista za njihove sirovine i proizvode, cevovodi za transport nafte, gasa i amonijaka, kao i vojni objekti koji sadrze radioaktivne i otrovne materije, njihova skladista i deponije otpada. Takvi objekti su uglavnom smesteni u lucko-industrijskim zonama gradova-saobracajnih cvorova. Zato su lucko-industrijske zone postale najbitniji elementi koji definisu stabilnost funkcionisanja sistema objekata bilo koje drzave u mirnodopsko vreme i tokom rata. Upravo su one postale ranjivi elementi strukture objekata svake razvijene drzave u slucaju oruzanog sukoba ili uticaja sekundarnih faktora onesposobljavanja u vidu elementarnih i tehnogenih katastrofa11.

Istrazivanja americkih i sovjetskih naucnika su pokazala da razaranje sistema za odvodjenje toplote moze dovesti do toplotne eksplozije i nuklearne katastrofe sa razaranjem reaktora i ispustanjem do 70% radioaktivnosti iz njega. Razaranje skladista iskoriscenog nuklearnog goriva je jos opasnije, posto je radioaktivnost nuklearnog otpada za red velicina veca od svezeg nuklearnog goriva. Zona radioaktivnog zagadjenja koja se u tim slucajevima formira moze imati duzinu 1,5-2 hiljade km12.

U slucaju razaranja ekoloski opasnih objekata konvencionalnim oruzjem tokom vojnih operacija, kao sto je potvrdjeno u Persijskom zalivu 1991.g., "oslobadjaju" se izvanredno mocne sile - sekundarni faktori onesposobljavanja u vidu pozara, eksplozija, potapanja, zona hemijskog ili radioaktivnog zagadjenja. Slicnost i uporedivost posledica takvih havarija sa faktorima onesposobljavanja od oruzja masovnog unistavanja po vatrenom dejstvu, udarnom talasu, toplotnom zracenju, hemijskom i radijacionom zagadjenju potvrdjeni su dogadjajima druge polovine dvadesetog veka. Tako su eksplozije brodova u lukama dovodile do razaranja i pozara u preko 80% zgrada u gradovima i smrti dela stanovnistva. Prilikom eksplozija brodova u lukama krhotine mase od 1 tone su dospevale na rastojanje od 2 milje, mase 100 kg - do 12 milja, dok je do prskanja stakla dolazilo na rastojanju do 30 milja. Talasi od eksplozije su izbacivali brodove deplasmana do 5.000 tona i na 250 m od obalske linije, unistavali brodove u radijusu do 2 milje. Podvodni talas do koga dolazi odmah posle talasa od eksplozije otkidao je brodove sa sidra, kidao vezove brodova u pristanistu i izbacivao te brodove na obalu, sto je dovodilo do novih pozara i eksplozija13.

Pozari do kojih je doslo tokom masovnih bombardovanja Drezdena, Hamburga, Osake i Tokija 1943-1945.g. odneli su u svakom gradu vise zrtava nego sto je poginulo u eksploziji atomskih bombi u Hirosimi i Nagasakiju. Ti pozari su otkrili pojavu "vatrene bure"; u vatri i vihorima takve bure je ginulo 30% ukupnog broja zrtava od ranjavanja i opekotina, ostali su umirali od trovanja ugljenmonoksidom. Niz eksplozija u fabrikama plasticne mase, na terminalima pomorskog prevoza tecnih gasova i u fabrikama raketnog goriva bio je pracen sirenjem udarnog talasa na rastojanje 6-8 km, premasujuci radijus udarnog talasa od atomske eksplozije od jedne megatone pritiska 0,2 kg/cm2 na frontu udarnog talasa14. Udarac metalne krhotine brzinom od preko 46 m/sec moze dovesti do detonacije transporta - cisterne za prevoz gasa ili terminala, skladista tecnih gasova. V. Marsal je pokazao preracunavanje energije eksplozije u trotilni ekvivalent: masa gasa u tonama pomnozena koeficijentom koji za povrsinu Zemlje iznosi 6-815.

Kod havarija na tehnoloskim postrojenjima gde se hemijski procesi odvijaju pod pritiskom preko sto atmosfera i na temperaturi preko 1.000 C moguca su nagla ispustanja lakozapaljivih materija sa nastankom pozara u obliku vatrenih lopti. Dejstvo vatrenih lopti slicno je ozracenosti od atomskog oruzja sa radijusom smrtnog ishoda do 300 metara. Kao analozi dejstva hemijskog oruzja mogu posluziti havarije u San-Huan Iksuatepeku (Meksiko, 1984.g.) i Bopalu (Indija, 1984.g.)16.

Kao analozi dejstva radioloskog oruzja mogu posluziti havarije u skladistu radioaktivnog otpada NPO "Majak" (naucno-proizvodnog udruzenja "Svetionik") 1957. godine, eksplozija goriva u reaktoru atomske podmornice u zalivu Cazma 1985.g., havarija Cernobilske nuklearke 1986.godine17.

Tokom Irackog rata 1998.g. i Balkanskog rata 1999.g. efikasnost posledica dejstva preciznim oruzjem ispoljena je jos jasnije.

SAD su tokom cetiri dana vojnih operacija 1998.g. u Iraku ispalile 325 krilatih raketa "Tomahavk" i primenili 90 teledirigovanih bombi sa pomorskih jurisnih aviona, koliko je bilo ispaljeno za 38 dana Persijskog rata 1991.g. Amerikanci su prakticno u poligonskim uslovima organizovali demonstraciju bojevih mogucnosti preciznih udarnih sredstava koje su planirali da uvedu u naoruzanje tek 2000. godine. Citava vojna akcija je sprovedena u okviru delovanja operativnog udruzenja ratne mornarice SAD. Steta naneta Iraku 300 puta je premasila troskove SAD za dopremanje i bojevu primenu preciznog oruzja18.

Tokom Balkanskog rata je pogodjeno preko 30 rafinerija i hemijskih objekata kojom prilikom je doslo do curenja i ispustanja opasnih komponenti, sto je zahtevalo hitnu evakuaciju preko 70.000 ljudi iz opasnih zona19. Njihovo razaranje je bilo praceno opseznim zagadjenjem atmosfere, vodenih tokova, tla i podzemnih voda vrlo otrovnim i stetnim materijama (hlor, njegovi derivati, kiseline, fenoli i t.d.) u radijusu 50-200 km od razorenog preduzeca.

Svaki petrohemijski objekat u svojoj zoni skladisti do 500.000 tona ugljovodonickog goriva. Oni sadrze energiju ekvivalentnu 3-5 megatona trotila20. Razaranje petrohemijskih i objekata proizvodnje uglja u Jugoslaviji dovelo je do naglog toplotnog ispustanja 90-150 megatona i bilo je praceno krupnim pozarima sa formiranjem oblaka koji su sadrzavali veliku kolicinu cadji, teskih metala (olova, zive), sumpor-dioksida, azotnih oksida, oksida ugljenika, dioksina, aromaticnih ugljovodonika I klase opasnosti, kao i benzopirena sa kancerogenim svojstvima. Izbacivanje stotina tona toksicnih produkata sagorevanja na visinu do 3.000 metara dovelo je do njihovog prenosenja na rastojanje od mnogo stotina kilometara preko Belorusije na teritoriju Rusije sve do linije Pskov-Smolensk. To ispustanje toplote je uzrokovalo klimatsku katastrofu prve polovine leta 1999.g.

Oslobadjanje opasnih hemijskih materija (sirovina i produkata hemijske, petrohemijske i medicinske proizvodnje) prilikom razaranja industrijskih objekata dovodi do toga da njihova koncentracija u atmosferi toliko premasi dozvoljene da se moze porediti sa primenom hemijskog oruzja. Hemijsko onesposobljavanje kao prateci i kasniji efekat dovodice do mutacija flore i faune, smanjenja imunog statusa stanovnistva (mutacije, alergije i sirenje rizicnih grupa za SIDA-u (AIDS) i hepatitis, smanjenje otpornosti na kontaminaciju), porasta obolelih od raka i bolesti unutrasnjih organa. Epidemije koje pritom nastaju i to jos u nepovoljnim ekoloskim uslovima lako mogu "skliznuti" u pandemije za koje ne postoje kontinentalne granice.

Narocita pretnja je vezana za problem Crnog mora u kome se "mrtav" rezervoar sumporovodonika nalazi na dubini 50-80 m od povrsine. Zasicenost zivog sloja Crnog mora organskim komponentama posledica vojnih udara na Jugoslaviju moze dovesti do izbijanja sumporovodonickog sloja na povrsinu, smrti Crnog mora i svih priobalnih teritorija21.

Znatno povecanje nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore i pogotovo Kosova predstavlja rezultat primene krilatih raketa "Tomahavk" i projektila od 30 mm koje ulaze u komplet naoruzanja americkih jurisnih aviona "A-10". U glavama krilatih raketa "Tomahavk" se koristi oko 3 kg osiromasenog urana. Protivoklopna jezgra KR "Tomahavka" i projektila od 30 mm proizvedena su od otpada nuklearnog goriva - legura osiromasenog urana-238 (96-99%), urana-235 (3,5-0,71%), od cega se 80% kada pogodi cilj pretvara u oblak "keramickog aerosola" i prasine iz uranovog oksida koji se mogu siriti desetinama kilometara. Mlaz alfa-cestica koje zraci uran-238 ozbiljno steti ljudskom organizmu. Vrlo otrovne pare aerosola i prasina uranovog oksida izazivaju nepovratna ostecenja unutrasnjih organa sto potom dovodi do oboljenja od raka. Kod ranjavanja takvom municijom i njenim krhotinama dolazi do snaznog kidanja tkiva i radioaktivnog zagadjenja organizma. Posle rata u Persijskom zalivu 1991.g. u zoni vojnih operacija je vec bilo ostavljeno od 300 do 800 tona osiromasenog urana. Preko 90.000 vojnika (od ukupno 697.000 koji su bili u regionu) se zalilo na zdravstvene probleme - ostecenja disajnih puteva i jetre, groznicu, glavobolje, nizak krvni pritisak. Medju decom rodjenom u zoni sukoba i decom vojnika koji su ratovali u Zalivu, ima mnogo obolelih od leukemije. Pentagon je priznao specificnost "sindroma Rata u Zalivu"22.

Nivo radioaktivnosti jezgra projektila jurisnog aviona "F-10" iznosi oko 3,4 milikirija. Njegova povrsina zraci oko 1.000 alfa-cestica i 36.000 beta-cestica u sekundi. Masa projektila iznosi oko 400 g, dok masa radioaktivnog jezgra iznosi oko 75 g. Na terenu podvrgnutom udarima aviona "A-10" detektuju se delovi sa nivoom radioaktivnog zracenja reda velicina 10 milirendgena na sat. Cak i neznatno premasivanje radijacionog fona izaziva efekte razvoja ostecenja po mehanizmu uticaja super-malih doza na specificno osetljivi deo stanovnistva23.

Uporedite: prilikom eksplozije atomske bombe u Hirosimi 1945.g. na Zemlju je palo svega 740 g radioaktivnog otpada sto je bilo dovoljno za onesposobljavanje tri pokoljenja ljudi koji su preziveli atomsku tragediju. Prilikom Cernobilske havarije je izbaceno 63 kg radioaktivnog otpada. Prilikom eksplozije svakog projektila sa jurisnog aviona "A-10" i svake rakete "Tomahavk" izbacuje se radioaktivni otpad sa za red velicina vecom radioaktivnoscu nego prilikom eksplozije atomske bombe u Hirosimi. Kada izracunamo zbirnu radioaktivnost izbacenu u centru Evrope, shvaticemo da ona nekoliko hiljada puta premasuje radioaktivnost atomskog bombardovanja Hirosime.

Primena municije sa osiromasenim uranom predstavlja izuzetno opasnu pretnju po zdravlje i dugotrajno radioaktivno zagadjenje ogromnih teritorija ne samo Jugoslavije, nego i mnogih drugih evropskih zemalja - od bioloskog zagadjenja zbog povecane koncentracije teskih metala. To istovremeno obezbedjuje nekurentnost zahvacenih teritorija na trzistu hrane tokom 50-100 godina, sto moze negativno uticati na poljoprivredu tog regiona posto u Juznoj Evropi nece vise biti ekoloski cistih namirnica. One ce se morati uvoziti iz drugih regiona.

Kao rezultat bojeve primene novog pokoljenja preciznog oruzja na Balkanu se razvija izuzetno krupna ekoloska katastrofa koja ce zahvatiti citavu Evropu. Mnoge zemlje jos uvek nisu svesne njenih posledica. Medjutim, proracuni pokazuju da ce ekonomski i socijalni gubici biti znatni. Njihove posledice ce se osecati tokom mnogih decenija24.

Dakle, osnovne posledice Irackih iz 1991. i 1998.g. i Balkanskog rata iz 1999.g. su "siroke, dugorocne i ozbiljne posledice" koje nanose narocito ozbiljnu stetu prirodi i privredi Iraka, Jugoslavije i susednih drzava Evroazije, sto se u potpunosti podudara sa definicijama medjunarodne Konvencije iz 1977.g. o zabrani vojnog ili bilo kog drugog neprijateljskog koriscenja sredstava uticaja na prirodnu sredinu.

Medjutim, ako pazljivije pogledamo obelezja izvedenih vojnih operacija NATO u Jugoslaviji: a) postojanje obelezja prvenstva ili inicijative prve primene od neke drzave oruzane sile protiv druge drzave uz krsenje Povelje OUN; b) napad oruzane sile NATO na teritoriju druge drzave; c) te operacije su pracene bombardovanjem teritorije drzave; blokadom luka te drzave oruzanom silom; napad na kopnene, pomorske i vazdusne sile; primena oruzane sile jedne drzave koja se nalazi na teritoriji druge, krsenje uslova sklopljenih sporazuma OUN o priznavanju suverenosti i neprikosnovenosti drzava-clanica OUN; d) slanje, od strane drzave ili u ime drzave, naoruzanih bandi, grupa, regularnih snaga ili placenika na teritoriju druge drzave. Postojanje u delovanju drzave (koalicije drzava) svih pobrojanih uslova mora se smatrati za cin agresije sto dozvoljava zrtvi agresije da iskoristi svoje pravo na samoodbranu25.

Imajuci u vidu pobrojana obelezja, "humanitarna akcija" NATO u Jugoslaviji se ubedljivo moze nazvati otvorenom agresijom, posto precizno odgovara formulacijama navedenim u Povelji OUN i u tekstu rezolucije XXIX zasedanja Generalne skupstine OUN od 14. decembra 1974.g. "O definiciji agresije".

Zakljucci.

1. Precizna sredstva oruzanog dejstva na objekte Iraka i Jugoslavije potpadaju pod definiciju clana 2 iste Konvencije, kao "sredstva dejstva na prirodnu sredinu radi namernog upravljanja prirodnim procesima - dinamike, sastava ili strukture Zemlje, ukljucujuci njenu biotu, litosferu, atmosferu ili kosmicki prostor". Prema definicijama priloga navedene Konvencije "Usaglasena shvatanja Savetovanja Komiteta OUN za razoruzanje" uticaj onesposobljavajucih faktora dejstva na prirodu koji se mogu klasifikovati kao analog uticaja onesposobljavajucih elemenata sledecih vrsta oruzja. Probojnog - kao analog probojnih elemenata (bajoneta, metka, protivoklopnih naglavaka). Rasprskavajuceg oruzja - kao analog dejstva udarnog talasa i brzoletecih gelera. Zapaljivog oruzja - kao analog dejstva plamena i toplotne struje. Hemijskog oruzja - kao analog dejstva otrovnih hemijskih materija. Bakterioloskog oruzja - kao analog dejstva patogenih mikroba i toksina. Radioloskog oruzja - prema dejstvu radioaktivnih materija. Atomskog oruzja - kao analog dejstva udarnog talasa, toplotnog zracenja, jonizujuce radijacije, radiotoksicnih materija26 .

2. Sistem preciznog oruzja predstavlja ofanzivni sistem naoruzanja razvijene drzave (koalicije drzava) namenjenog za oruzano (vojnom silom) resavanje konfliktne situacije izmedju rivalskih drzava (koalicija drzava) zavisno od politickih ciljeva koje svaka strana resava u oruzanom sukobu, karaktera i razmera primene udarnih sredstava za postizanje strateskih i operativno-taktickih zadataka. Agresor (u doticnom slucaju - NATO) po pravilu ima politicke ciljeve: kao prvo, da nanese ekonomsku, socijalnu i ekolosku stetu neposlusnoj drzavi - Jugoslaviji. A kao drugo, da ocita psiholosku lekciju drugim suverenim drzavama sta ce se sa njima desiti ako se ne potcine diktatu sile SAD. Precizno oruzje moze da za drzavu koja se brani posluzi kako kao sredstvo odvracanja agresije, tako i kao sredstvo odmazde agresoru prilikom zastite suverenih prava i teritorijalne nezavisnosti.

Zato ima dovoljno osnova za to da se sistem preciznog oruzja smatra za cetvrtu komponentu strateskih snaga svake drzave za odvracanje.

3. Od pocetka vojnih operacija efekat pojacavanja udara preciznim oruzjem putem dejstva sekundarnih onesposobljavajucih faktora havarija i trovanja vode, vazduha i covekove okoline moze biti nekoliko hiljada puta veci. Oruzani sukob razvijenih zemalja na evropskom kopnu uz primenu preciznog oruzja sa konvencionalnim punjenjem moze prakticno dovesti do nestanka sadasnjih civilizacija Evrope i Azije, dovesti u sumnju mogucnost ocuvanja zivota na Zemlji. Oruzani medjunacionalni konflikti u Zajednici Nezavisnih Drzava ili delovanje teroristickih grupa moze dovesti do razaranja pojedinih opasnih objekata i razvoja ekoloskih katastrofa kako regionalnih tako i globalnih razmera27.

4. Zavrseno je doba delovanja medjunarodnog prava i sada vlada "pravo sile" SAD i njihovih vazala. Raniji ugovori i obecanja predsednika SAD o prestanku "hladnog rata" postali su besmisleni. Bezbednost svake drzave, pogotovo vojna, mora se oslanjati na ravnotezu vojne i ekonomske moci drzave, jasno vojno-stratesko planiranje i mudro politicko odlucivanje na najvisem nivou.

Novi ratovi zemalja NATO sa primenom preciznog oruzja od 1991.g. vodjeni su protiv zemalja cije naoruzanje i komandovanje armijom su zasnovani na sovjetskom, ruskom naoruzanju i komandnom kadru skolovanom u SSSR (Rusiji). Zato ti ratovi vise lice na isprobavanje buduceg rata protiv Rusije.

5. Korenito se promenila sama sustina rata kao politickog sredstva. Sada pobedniku nije nuzno da okupira zemlju i unisti oruzane snage protivnika. Sada je pobedniku dovoljno da pobedjenom protivniku oduzme trzista za prodaju robe i radne snage i da primora njegovo rukovodstvo da zemljom upravlja po diktatu volje pobednika. A istovremeno i da njegovu privredu prevede u grupu slabo razvijenih zemalja, da izvede prakticno potpuno razoruzanje osim policije, da primora na to da se fabrike pobednika cija proizvodnja je ekoloski stetna lociraju na teritoriji pobedjenoga.

I sve dok svi mi ne shvatimo dubinu savremenih promena u svetu, dok ne shvatimo ulogu Rusije u savremenom svetu i u sopstvenoj zemlji, nece moci da se rese novi problemi obezbedjenja vojne, ekonomske, ekoloske i drugih vrsta nacionalne bezbednosti Rusije.

Da bi se obnovilo mesto i uloga Rusije u svetskoj zajednici koji nasoj drzavi prilice, potrebno je imati politicki suverenu, ekonomski samodovoljnu zemlju sposobnu da izgradjuje ili narucuje savremene Oruzane sile i Ratnu mornaricu, da razvija privredu i nove tehnologije, nauku i obrazovanje, da stvara sve vrste nacionalne bezbednosti radi sigurne zastite svojih zivotno vaznih interesa.

***

1 1. V. Muhin. Balkan - zona ekoloske katastrofe. NVO br. 21, 4-10-6-99. 2. L.G. Pahomov, V.N. Spektor. U Evropi je vec pocela ekoloska katastrofa. Nezavisimaja gazeta, 23.6.1999. br. 111 (1927).

2 G. Kan. O eskalaciji. Istrazivanja Hadsonskog instituta o pitanjima nacionalne bezbednosti i medjunarodnih odnosa. Skraceni prevod sa engleskog. M. VI. 1966. s. 325.

3 G.A. Trofimenko. SAD: politika, rat, ideologija. M., “Misao”, 1976, s.154.

4 L.P. Malisev. Problemi politike atomskog odvracanja: proslost, sadasnjost, buducnost. Materijali medjunarodne konferencije. Analiza sistema na pragu milenijuma: teorija i praksa. Moskva, 16-18. decembra 1997.g. M., Intelekt”, 1997. s.124.

5 Zeldovich Ya.B. The theory of detonation. N.Y. Acad. Press, 1960, 330 p. Physics of shock waves and high-temperature hydrodynamics phenomena. N.Y. Acad. Press, 1966, Vol. I, 464 p., Vol. 2, 451 p. Izvor: Zeljdovic J.B. Odabrani radovi. Hemijska fizika i hidrodinamika. Pod redakcijom J.B. Haritona, M. Nauka, 1984, 374 s.

6 E.G. Seveljev. Uvod u vojnu sistemologiju. M. VAGS, 1993, s.8.

7 Svetski okean: ekonomika i politika. Pod redakcijom akademika Primakova J.M., M. Mislj (misao), 1986, 622 s. Nadtocij G.L. Geografija pomorske plovidbe. M., Transport, 1985, s.199.

8 L.P. Feoktistov. Trka za naoruzanjem i naucno-tehnicki progres su nespojivi. Komunist. 1986, br. 15, s. 99.

9 M.I. Budiko i dr. Globalne klimatske katastrofe. M., Gidrometeoizdat, 1986, s. 86.

10 T.A. Ajzatulin. Hemijska opasnost, “Bezopasnost” (bezbednost), 1992, br. 3, s. 37.

11 L.P. Malisev. Vojno-ekoloska analiza Evrope. M., GS VS RF “Bezopasnost-92 OVS”, M., 1992, s. 73.

12 D. Remberg. Razaranje atomskih energetskih postrojenja tokom rata. SAD, Leksington Buk, 1980, prevod sa engleskog VCP br. D-0448, M., 1982, s. 322.

13 L.N. Skrjagin. Tajne pomorskih katastrofa. M., Transport, 1986, 366 s.

14 L.P. Malisev. Premda je oruzje konvencionalno. “Zeleni krst”, 1993, br. 1, s. 25.

15 M. Netleton. Detonacija u gasovima. M., “Mir”, 1989. s. 117.

16 J.P. Mihno. Otklanjanje posledica havarija i elementarnih nepogoda. M., Atomizdat, 1979, s. 13.

17 V. Marsal. Osnovne opasnosti hemijske proizvodnje. M., Mir, 1989, 389 s.

18 “Nezavisimoje vojenoe obozrenije” (nezavisni vojni pregled), 1998, br. 51, s. 3-6.

19 V. Muhin. Balkan - zona ekoloske katastrofe. NVO, br. 21, 4-10.6.99., s. 2.

20 V. Marsal. Osnovne opasnosti hemijske proizvodnje. M., Mir, 1989, s. 8.

21 L.G. Pahomov, V.N. Spektor. U Evropi je vec pocela ekoloska katastrofa. Nezavisimaja gazeta, 23.6.1999. br. 111 (1927).

22 S. Serman. Osiromaseni uran. (Izvor: Bam the Use of Depleted Uranium Weapons). GAZETA.RU. 16.7.1999. br. 033.

23 L.G. Pahomov, V.N. Spektor. U Evropi je vec pocela ekoloska katastrofa. Nezavisimaja gazeta, 23.6.1999. br. 111 (1927).

24 V. Muhin. Balkan - zona ekoloske katastrofe. NVO, br. 21, 4-10.juna 1999. s.2.

25 Pravni enciklopedijski recnik. Gl.ur. A.J. Suharev. Red. odbor: M.M. Boguslavski i dr. Drugo izd., dop., M. Sovjetska enciklopedija, 1987. s. 14.

26 V.P. Kiriljenko, L.P. Malisev, A.S. Skaridov. Izvestaj “Razrada osnova pravnog obezbedjenja ekoloske bezbednosti procesa vojne delatnosti u svim etapama zivotnog ciklusa sistema oruzja i tehnickih sredstava”. M., Fond za nacionalnu i medjunarodnu bezbednost, NIC “STRIM”, 1995., 73 s.

27 L.P. Malisev. Precizno oruzje - alternativa atomskom? Avijacija i kosmonautika, 1992, br. 3-4, s. 10.

***

Carevo Novo Odelo mozete da citate ovde ili na http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm

Ako zelite da pomognete Carevom Novom Odelu, posaljite nam donaciju preko bezbednog kanala na http://emperor.vwh.net/howyour.html. Vasim donacijama placamo troskove programa koji nam obezbedjuju potrebne informacije. Svaka donacija, mala ili velika, je od velike pomoci.

Cekove mozete da saljete postom na sledecu adresu:

Emperor’s Clothes, P.O. Box 610-321, Newton, MA 02461-0321. (USA)

Hvala.

http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm
[Carevo Novo Odelo]