http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/s-osi2.htm

http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm
[Carevo Novo Odelo]


“URANIJUM” OSIROMASENI ILI FARSA O HASKOJ PRAVDI

Pise: Aleksandar Djaja [29-1-2001]

Da li je Amerika prilikom agresije na Jugoslaviju nacinila ratni zlocin koristeci municiju sa osiromasenim uranijumom, ili je takvim varvarskim napadom ucinila zlocin – bez obzira na vrstu materijala od koje je municija napravljena?

Da li ubijaju samo zrna punjena osiromasenim uranijumom, ili to cine i ona “tradicionalna”, napravljena od gvozdjurije?

Da li je skladistenje nuklearnog otpada u jeftinu bojevu municiju, umesto u preskupe betonske sarkofage, ratni zlocin – ili samo efikasna ekonomska politika?

Da li je bombardovanje Republike Srpske 1995-e godine, a zatim bombardovanje Jugoslavije s proleca ’99., a posebno prostora Kosova i Metohije, projektilima sa osiromasenim uranijumom, bio ratni zlocin nad celokupnim srpskim narodom – ili je on to postao tek ovih dana, kada je od leukemije umrlo desetak NATO-vojnika?

Da li je podatak da u Prizrenu i okolini dnevno ima na desetine sahrana Siptara ( a ponajvise njihove dece) koji su umrli od malignih bolesti, kao posledica dejstva osiromasenog uranijuma – zapravo, potvrda one teze po kojoj cilj agresije na Jugoslaviju i nije bila navodna zastita Siptara i proterivanje Srba sa njihovog vekovnog ognjista – vec, ispitivanje “in vivo” najnovijih cuda savremene vojne tehnologije, kao i stvaranje najvece vojne baze u ovom delu sveta?

Da li je ova danasnja neverovatna medijska histerija oko primene municije sa osiromasenim uranijumom prilikom bombardovanja Jugoslavije – uopste, moralna?

Jer, nije li vrhunsko licemerje upravo to sto je smrt odredjenog broja profesionalnih NATO-vojnika na Kosovu I Metohiji, kao posledica kontaminacije terena od dejstava municije sa osiromasenim uranijumom tokom agresije na Jugoslaviju – postalo “zvono za uzbunu”, budjenje “savesti covecanstva”, razlog za okupljanje i reakciju gotovo svih svetskih vladinih i nevladinih organizacija, politickih, humanih i ekoloskih, u sirokom dijapazonu od Ujedinjenih Nacija do pokreta za zastitu skakavaca - dok je orgijanje Necastivog na nebu iznad Jugoslavije, s proleca 1999., rusenje gradova, fabrika, bolnica i mostova, ubijanje i sakacenje desetina hiljada nevinih ljudi bio samo rutinski video-materijal u udarnim informativnim emisijama CNN-a?

Sta je to, zapravo, ratni zlocin? Je li zlocin “de facto” i “de jure” – ili samo “neadekvatna” primena zlocina u ratnim uslovima?

Sta to nastoji da ucini tzv. “medjunarodna zajednica”, odnosno NATO-Amerika ovih dana? Kao i obicno, ona nastoji da nam proda pricu. “The story”. Pricu o tome da i ako je “icega loseg” u agresiji na Jugoslaviju bilo – onda je to bila samo “nepazljiva” upotreba, nedovoljno ispitane municije!

Djubre “Tresh”!

Pogledajte: danas, gotovo da ceo svet prica samo o hipoteticnoj i jos uvek naucno ne tako cvrsto dokazanoj opasnosti od naknadnih posledica primene municije sa osiromasenim uranijumom po zdravlje okupacionih vojnika na tlu Jugoslavije – dok niko vise ne pominje ocigledan i lako dokaziv zlocin genocida izvrsen nad srpskim narodom u poslednjoj deceniji dvadesetog veka….!

Nije li inicijalna kapisla za lansiranje globalne svetske medijske panike na temu osiromasenog uranijuma, potekla, mozda, bas iz onog istog “projektnog biroa” koji je takvu municiju konstruisao, potrpao u avione i poslao da ubije Jugoslaviju i srpski narod?

Jer, nece biti da se do pre mesec dana o tome nista nije znalo! Bicu, zato slobodan da na ovom mestu prenesem delove iz mog clanka “Metak u ledja”, objavljenog u beogradskom dnevnom listu “Borba”, od 11. aprila 2000. godine…

“Nasuprot stotine vestern filmova snimljenih u Americi sezdesetih godina (sada proslog )

dvadesetog veka, u kojima “rdjavi Indijanci” vrse etnicko ciscenje nad dobrim i pravednim “belim doseljenicima iz Evrope(uglavnom olosem!) kao i “viteskim” revolveraskim obracunima tipa “tacno u podne” – najnovija istrazivanja sudskih dokumenata iz perioda o kome je u tim filmovima rec, ukazuju na bitno drugaciju sliku! Po njima, najveci broj revolveraskih obracuna, zapravo, i nije vodjen revolverima, nego skracenim dvocevkama sa krupnom sacmom (popularno, “kratezom”). Primenom takve “tehnologije” likvidacije protivnika, vecina ubistava zlih bandita, hrabrih serifa, kauboja totalitarne svesti, bledunjavih kockara, liberalno orijentisanih pijandura i sl. izvrsena je, ne licem u lice (pa, ko je brzi!) – nego, metkom u ledja!

Nakon agresije na Jugoslaviju, i pored ocajnicke zelje da dokazu suprotno, NATO-clanice sve vise nisane jedna drugoj – u ledja!

Jos se, naime, ne stisava bura oko “Esalon-prisluskivanja”, kada na “svetlosti pozornice”, i to one kantaminirane, izlaze nemacka i italijanska okupaciona KFOR pesadija na Kosmetu. Amerikanci, razume se, koji su (po naknadnom priznanju) na to podrucje izbacili 31.000, projektila sa osiromasenim uranijumom, celu tu “dramu” posmatraju iz zamracenih i bezbednih loza pozorisne sale. Jer, samo su njihovi piloti ispaljivali uranijumske bombe i samo oni znaju mape lokacija na koje su one pale. Ali, to su obelodanili tek kada su “ne narocito pametne” (sinonim za glupe) Nemce i Italijane smestili tamo gde “amerima” treba – a njima ne treba! U kontaminirane zone! I tako, danas na Kosmetu, vojnici Berlina i Rima, umesto da patroliraju po okolini, “patroliraju” po svojim zdravstvenim kartonima I pisu kuci: “Dragi moji, ja sam dobro, samo sto , ne znam zasto, - nocu svetlim!”

Kao sto vidite, “osiromaseni uranijum” bio je “hit” I pre gotovo godinu dana! Zasto su gospodari Novog svetskog poretka odlucili da mu tek danas pruze ovakvu enormnu logisticku medijsku podrsku, mislim da je prilicno jasno. U Jugoslaviji su, naime, na saveznim, i republickim izborima u Srbiji, pobedili njihovi favoriti, te se carobna sintagma “Milosevic je kriv za sve”, vise ne moze (barem, ne tako brzo!) preoblikovati u sintagmu: “Kostunica je kriv za sve!” U medjuvremenu, umesto obecane velike finansijske pomoci Zapada “demokratskim snagama” u Srbiji ( a koja je, naravno, izostala), nije na odmet, “sirokim narodnim masama” koje su izvele petooktobarsku revoluciju, pruziti i koju kasicicu priznanja izvesne “zapadnjacke krivice”. Koliko, za utehu! Ne kosta mnogo, a vrsi posao! Jer, prasina oko “osiromasenog uranijuma” ce da se slegne, isto onoliko brzo kako se i podigla. Ostace samo iluzija o tome da je u jednom trenutku istina o zlocinu bila vazna, cak i za njegove zrtve…!

Tako dolazimo i do Haskog tribunala.

Pod zvanicnim naslovom “Sud za ratne zlocine na prostorima bivse SFRJ( a, zapravo, sud NATO za sudjenje Srbima), tribunal u Hagu je krajem maja 1999. godine, dakle u jeku najzesceg bombardovanja nase zemlje – konacno prevazisao i samog sebe! Njegove tadasnje glavne tuzibabe, g-dja Luiz Arbur (ne znam zasto su glavne haske tuzibabe zene, ili se, barem, tako predstavljaju?) podigla je optuznicu za ratne zlocine – protiv zrtava ratnih zlocina! Najvisi jugoslovenski i srpski rukovodioci bili su optuzeni da su svakog dana i svake noci iz NATO-bombardera izrucivali tone bombi na svoj narod! Onaj isti narod koji je NATO-Amerika htela da zastiti od njegove sopstvene sudbine i da mu zivot sto vise obogati “osiromasenim uranijumom”!… Licemerje “americke medjunarodne zajednice” bilo je tada dostiglo takve razmere apsurnosti da bi pred njegovom amoralnom lakocom “spajanja nespojivog” ostali zapanjeni cak i sami tvorci teatra apsurda, Beket I Jonesko.

Na zalost, delatnost ovog haskog suda daleko je od teatra: on podize optuznice, hapsi, a prilikom hapsenja i ubije (kao u Republici Srpskoj)! On poseduje “tajne optuznice” koje po politickoj potrebi i signalu iz Vasingtona aktivira, menja, dopunjuje novim imenima. Po tome je, zbilja, jedinstven: “Tajne optuznice” nije uspeo da patentira cak ni Sud Inkvizicije u srednjem veku!

Nema sumnje da su Haski tribunal i njegov glavni tuzilac (ovoga puta, g-dja Karla Del Ponte) namenska, politicka, a ne pravna institucija, u potpunosti kontrolisane i finansirane od Vasingtona, iskljucivo u sluzbi neutralisanja politickih protivnika, satanizacije srpskog naroda i jedna od glavnih poluga u realizaciji neokolonijalne vizije Novog svetskog poretka.

Pa ipak, on postoji: to je politicka realnost (zasnovana, istina, na pravnim falsifikatima, laznim dokumentima: slucaj Racak!, sili i uceni) – sa kojom ce novo jugoslovensko rukovodstvo morati da se suoci. Nacin na koji ce to uciniti, u mnogome ce odrediti politicku sudbinu predsednika Jugoslavije, kao i njegovih partijskih i drzavnih saradnika, kako na saveznom tako i na republickom nivou.

Simptomaticno je, medjutim, da na gotovo svim do sada odrzanim konferncijama za stampu predsednika SRJ, g-dina Vojislava Kostunice, gotovo niko od stranih (pa ni domacih) novinara nije postavio pitanje: sta mislite, kako ce teci ekonomski oporavak vase zemlje? Kada ce standard gradjana Jugoslavije dostici nivo od pre deset godina? Koliko je novca od obecane pomoci iz inostranstva uslo u zemlju, i kako se on koristi? Da li ce vasoj zemlji biti isplacena ratna otsteta? Sta je sa oporavkom privrede, industrije? Zasto ne rade fabrike i hoce li, ikada, da rade za potrebe domace industrije? Da li ce bas sve ( posto se, razume se, prethodno maksimalno obezvredi) da bude prodato strancima? Kako moze da se govori o postojanju Jugoslavije, Narodnoj banci Jugoslavije, Saveznoj carini, jugoslovnskom dinaru – kad ona druga federalna jedinica ima svoju drzavu, i svoju banku, i svoju carinu – i svoju monetu!

Ne! Vecina pita samo jedno: kada cete Slobodana Milosevica da izrucite Haskom tribunalu?

“Hleba i igara” – govorili su stari Rimljani, kako bi u pokornosti drzali svoje plebejce, ili, sto bi se danas reklo, siroke slojeve stanovnistva sa zagarantovanim gradjanskim i demokratskim slobodama . To je isto potrebno I Zapadu. Hleb i pivo su obezbedjeni – potrebna je jos samo dobra televizijska zabava!

Nije s toga bilo ni malo slucajno sto su se u vreme agresije NATO na Jugoslaviju najbrutalniji napadi na civilne objekte desavali bas nocu, i pred zoru, dakle u najudarnijimtv terminima po americkom vremenu, sto ce reci, negde izmedju 19 i 20 sati. Upravo u doba kada se nakon vecere, prosecna americka porodica obicno okuplja pred malim ekranima gde, sita i zadovoljna, u direktnom televizijskom prenosu CNN-a moze sa ponosom da prati precizne pogotke laserskih bombi i krstarecih raketa u srpske zgrade, bolnice, mostove i energetska postrojenja….

Eventualno hapsenje i odvodjenje u Hag bivseg predsednika SRJ i sadasnjeg predsednika Socijalisticke partije Srbije, najvece opozicione partije u republickom parlamentu, g-dina Slobodana Milosevica, bilo bi, prema proceni nevidljivih stratega globalizacije covecanstva, vrhunski televizijski sou-program za obicnog americkog zapdnoevropskog gledaoca. Sudbina gradjana Jugoslavije i srpskog naroda, uz casne izuzetke, njega, de facto, nikada i nije zanimala. Kao pre , tako za vreme, a ni posle agresije. A ponajmanje, kako se cini, sada, nakon tzv. “demokratskih promena’ u Srbiji!

Sve je bilo i ostalo samo virtuelna stvarnost u funkciji bezobzirnog sprovodjenja interesa bogatih i mocnih, krvavi osvajacki pohod konkvistadora Novog svetskog poretka!

I zato prica o “osiromasenom uranijumu” nije otkrivanje istine, kako se to danas mnogima pricinjava. Ona je, jednostavno, davno poznata istina, ali pustena u “etar” tek sada, kako bi posluzila kao alibi Haskom tribunalu, koji bi, eventualnim pokretanjem istrage o tome, te podizanjem optuznice protiv nekog nevaznog, mozda vec penzionisanog NATO generala, isfingirao svoju pravicnost!

A, onda, tako “castan i pravican”, jos energicnije od predsednika Kostunice zatrazio izrucenje njegovog prethodnika.

Hag bi, zapravo, zatrazio prihvatanje kolektivne krivice srpskog naroda za svako zlo koje se odigralo na prostorima bivse SFRJ nakon njenog raspada, kao i amnestiju za ocigledne NATO-zlocine ucinjene tokom teroristickog napada ove vojne alijanse na nasu zemlju, u prolece 1999. godine.

Tesko da bi se u Srbiji nasao covek koji bi takvom bescascu izasao u susret.

(januar 20001)

***

Carevo Novo Odelo mozete da citate ovde ili na http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm

Ako zelite da pomognete Carevom Novom Odelu, posaljite nam donaciju preko bezbednog kanala na http://emperor.vwh.net/howyour.html. Vasim donacijama placamo troskove programa koji nam obezbedjuju potrebne informacije. Svaka donacija, mala ili velika, je od velike pomoci.

Cekove mozete da saljete postom na sledecu adresu:

Emperor’s Clothes, P.O. Box 610-321, Newton, MA 02461-0321. (USA)

Hvala.