http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/s-erlang.htm
Format za stampanje se nalazi na ovoj adresi

http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm
[Carevo Novo Odelo]

Kostunica kaze da neki opozicionari «nesvesno pomazu americkom imperijalizmu»

Clanak Njujork Tajmsa, uz komentar Dzereda Izraela i Maksa Sinklera

Na kraju ovog komentara se nalazi vazan clanak iz Njujork Tajmsa. U njemu novinar Stiven Erlanzder priznaje da su optuzbe mnogih ljudi o americkom mesanju u jugoslovensku politiku istinite. Stavise, Erlandzer iznosi na videlo neke cinjenice koje ni mi nismo znali. Na primer, govori o «koferima punim gotovine» koje se preko granice krijumcare u Jugoslaviju kako bi pomogli «demokratskoj opoziciji».

Obratite paznju da i pored ovako sokantnih dokaza, g. Erlandzer jos uvek naziva ovakvu opoziciju «nezavisnom»:

  • Nezavisnim novinarima su americki funkcioneri zaduzeni za pomoc rekli da 'ne brinu koliko sada trose' jer im uskoro stize jos, izjavio je jedan obavesteni funkcioner. Clanovi opozicije se zale da su Amerikanci trapavi i cesto salju poruke sa adrese «state.gov» - kompjutera Stejt Departmenta – pozivajuci ljude na sastanka sa americkim funkcionerima u Budimpesti, Crnoj Gori ili u Dubrovniku. (Njujork Tajms, 20. septembar 2000)
  • Clanak g. Erlandzera takodje sadrzi nekoliko napada na jugoslovensku vladu uopste i posebno na g. Milosevica. Kao i obicno, ove optuzbe nisu popracene dokazima. Kljucni element ove tehnike je ponavljanje: ako se nesto kaze hiljadu puta, ljudi ce pomisliti: «Milosevic? A da, to je onaj diktator». Percepcija stvara utisak, bez obzira je li ispravna ili ne.

    Posto je sve u ponavljanju, svaki clanak o Jugoslaviji mora da sadrzi odredjeni broj napada na Srbe i njihovu vladu.

    «Kada se govori o Srbima, smatra se da je red da se kaze nesto negativno. Ljudi mogu da biraju hoce li reci vise od jedne klevete, ali jedna je obavezna.» (Iz «Obavezne Klevete»)

    U svom clanku, g. Erlandzer citira izvestaj o americkom mesanju u politiku Jugoslavije koji se pojavio u listu Politika. Stvarno poreklo tog clanka je proglas koji su potpisali antiratni aktivisti iz SAD, Kanade i Holandije, objavljen na Carevom Novom Odelu a zatim i u Politici. (1)

    Obratite paznju da Erlandzer citira priznanje Vojislava Kostunice da su nase optuzbe istinite. U stvari, Kostunica ispocetka pobija nase argumente i kaze da predstavljaju «trabunjanje rezima». (Zasto svi izabranu vladu SRJ zovu «rezim»?) U svakom slucaju, nase informacije nisu dosle od jugoslovenske vlade, vec iz dokumenata koje smo otkrili tokom istrazivanja na Internetu.

    Porekavsi da «demokratska» opozicija uzima novac od SAD, Kostunica iznenada menja misljenje. Kaze da «nevladine» organizacije koje uzimaju americki novac «nesvesno rade za ciljeve americkog imperijalizma».

    Kako to neko moze «nesvesno» da primi milione dolara i pomaze americkom imperijalizmu? Kako to funkcionise u praksi? Da li ti ljudi uzimaju «kofere pune gotovine», primaju instrukcije od svojih americkih poslodavaca i onda politicki deluju kako bi pomogli ciljevima americkog imperijalizma dok su u nesvesti? Pa jesu li oni onda normalni?

    Svi tvrde kako je g. Kostunica neokaljan covek. Tuzno je da se onda ta njegova reputacija dovodi u pitanje, ali zdrav razum ukazuje na to da su ljudi i te kako pri sebi kada im do ruku dodju koferi puni novca. Mozda g. Kostunica gresi. Mozda su ti ljudi savrseno svesni kada im americki agenti predaju novac. Kada odu u hotel, otvore kofer, istresu novac na krevet, a onda pocnu da se valjaju u njemu, mozda tek onda izgube pamet.

    Dobro je da je g. Kostunica ovo priznao. Ali imajte na umu da je to priznao samo Erlandzeru, a ne i narodu Jugoslavije. Zar oni ne zasluzuju istinu?

    Po svemu sudeci, Kostunica nije svestan znacenja svega toga. Ljudi o kojima on govori, koji primaju novac od SAD, nisu Marsovci vec Jugosloveni. Nisu to njegovi neprijatelji, vec organizacije koje ga podrzavaju: Otpor koji lepi njegove plakate, deli njegove letke i ide na njegove demonstracije; Vesna Pesic i njene Zene u Crnom, koje placaju SAD; ekonomisti grupe G-17 Plus i njihov plan za preuzimanje SRJ od strane MMF-a, koje finansira americki Kongres; Radio B292, koji finansiraju SAD; njegov vlastiti menadzer kampanje, portparol i strateg, Zoran Djindjic. Cela njegova organizacija, ljudi koji bi postali clanovi njegove vlade, «nesvesno» uzimaju americke pare i «rade za ciljeve americkog imperijalizma».

    G. Kostunica je kao covek koji se davi u mocvari. Vec su mu do grla dosli ljudi koji «nesvesno rade za ciljeve americkog imperijalizma»; ali on i dalje tvrdi da ne primecuje smrad americkog Stejt Departmenta.

    Sta su lideri moje zemlje ucinili ovom svetu? Kakav je ovo spektakl!? Vasington, koji je bombardovao dobre ljude Jugoslavije, koji sprecava hranu i lekove da udju u zemlju, zabranjuje uvoz delova i opreme da se poprave mostovi i bolnice koje su SAD bombardovale prosle godine, koji je na vlast na Kosovu doveo rasisticke mafijase – taj isti Vasington sada pokusava da silom i podmicivanjem kontrolise Jugoslaviju. A kad jednom u tome uspe, sta ce taj Vasington da uradi jugoslovenskom narodu, koji mu se vec deset godina suprotstavlja? Kosovo je primer americke uprave...

    Vasington kaze «demokratsko» ovo i «nezavisno» ono, a sve vreme namerava da potkupi ljude, posebno mlade, i iskvari im dusu krvavim zlatom.

    Kada posteni ljudi u Americi shvate da su im njihovi vladari lagali – a i taj dan ce doci – i kakve su zlocine sve pocinili u njihovo ime, Bog neka je na pomoci Stejt Departmentu.

    ***

    Sledi clanak iz Njujork Tajmsa, objavljen 20. septembra 2000. NY Times]

    Milosevic zaostaje u anketama, krivi NATO

    STIVEN ERLANDZER

    BEOGRAD, Srbija, 19. septembra – U izbornoj trci predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic se bori protiv NATO i Sjedinjenih Drzava, a ne svoje demokratske opozicije.

    U tome puno ne gresi. SAD i njihovi evropski saveznici su jasno rekli da zele pad g. Milsoevica, i da su ulozili milione dolara kako bi to postigli.

    Predstavljajuci se kao branilac jugoslovenskog suvereniteta od neprijateljskog, hegemonistickog zapada predvodjenog Vasingtonom, g. Milosevic i njegova vlada tvrde da su opozicioni lideri samo placene budale i izdajnici u sluzbi neprijatelja koji nastavljaju svoj rat protiv Milosevica drugoim sredstvima. U martu 1999. NATO je otpoceo bombardovanje koje je trajalo 78 dana, da bi isterao srpske snage sa Kosova.

    Jugoslovenski izbori su u nedelju, ali retko kada je prosao dan od zavrsetka bombardovanja na drzavna televizija nije kritikovala «NATO agresore».

    U zavrsnoj fazi kampanje, vlada je prosirila te napade i na sve opozicione partije, nezavisne novine i ekeltronske medije, studentski pokret Otpor i sve nevladine organizacije koje se zalazu za demokratiju, ljudska prava ili cak privredne reforme.

    Iako g. Milosevic zaostaje u anketama za opozicionim liderom Vojislavom Kostunicom, anti-zapadna kampanja ima ucinka. Novac sa zapada stvarno stize organizacijama koje vlada najvise napada – ponekad direktno, ponekad putem opreme i kompjutera, a ponekad u obliku kofera punih gotovine koji se krijumcare preko granice sa Madjarskom ili Crnom Gorom. Vecina ovih organizacija i medija (3) ne bi mogli da opstanu bez strane pomoci u ovom drustvu, siromasnom i represivnom, cije je trziste izopaceno stranim ekonomskim sankcijama.

    [Carevo Novo Odelo komentarise – ako je Jugoslavija tako represivna, zasto onda ne uhapsi placenike stranih sila? Vidi beleske (4) i (5)]

    Cak i pored novcane pomoci sa strane, vladine restrikcije na zalihe novinskog papira, te ceste i visoke kazne izrecene u sumnjivo brzim sudjenjima otezavaju proboj nezavisnih medija na trziste.

    Sto se tice anketa koje ukazuju da g. Kostunica vodi, ministar informacija Goran Matic optuzuje da te ankete orkestrira i manipulise americka CIA, koja ih finansira. Prema g. Maticu, g. Milosevic u stvari ima veliku prednost nad g. Kostunicom, a ankete jednostavno sluze kao nacin da opozicija optuzi vladu za kradju izbora kada g. Milosevic pobedi.

    G. Matic tvrdi da je NATO isplanirao nekoliko scenarija, ukljucujuci upad vojnika presvucenih u uniforme VJ i MUP-a, kako bi omogucio opoziciji da zapocne nerede na ulicama posle izbora i ustvrdi da su vojska i policija na njihovoj strani.

    G. Matic je takodje napao i razne nevladine organizacije, ukljucujuci i Centar za Slobodne Izbore i Demokratiju (CESID), koji pokusava da prati ispravnost izbora, kao placene instrumente americke i NATO politike. Policija je izvrsila racije kancelarija mnogih organizacija, pleneci kompjuterske dosijee i prikupljajuci dokaze o donacijama iz inostranstva.

    «Predsednik Milosevic ce pobediti na izborima,» kaze Ljubisa Ristic, predsednik JUL-a, partije koju je osnovala supruga g, Milosevica, Mirjana Markovic. «Ovo nije Holivud». Vasington i zapad, ona je izjavila, «su kao deca, koja zele da se nesto dogodi do te mere da zavaravaju sami sebe».

    G. Ristic kaze da je rat sa NATO proizveo novu solidarnost medju Jugoslovenima i «ubio mnoge iluzije koje su ljudi imali o Zapadu i vlastitim opozicionarima, koji su od tih istih ljudi koji su nas bombardovali onda trazili podrsku».

    Odluka je jasna, kaze g. Ristic. «Ovo je vreme za odluke. Nisu ovo izbori koliko jedan referendum – odluka da li cemo biti nezavisna drzava ili kolonija. Narod vidi sta se desilo na Kosovu, sta se desava kada trupe NATO udju u zemlju, i nece dopustiti kandidatima koje je izabrao NATO da pobede».

    Cak i pre rata na Kosovu, SAD su trosile 10 miliona dolara godinje na podrsku opozicionim strankama, nezavisnim medijima i drugim institucijama koje su radile protiv g. Milosevica. Sam rat je kostao na milijarde dolara. Ove fiskalne godine, do Septembra, americka vlada je potrosila 25 miliona dolara na podrsku «demokratizaciji» Srbije, a nepoznate sume su tajno finasirale proslogodisnje demonstracije koje nisu srusile g. Milosevica niti uticale na ovogodisnje izbora. Za iducu godinu, vlada je od Kongresa zatrazila 41,5 miliona dolara javne pomoci za demokratizaciju Srbije, mada ce Kongres najverovatnije da tu cifru umanji.

    Nezavisnim novinarima ovde su americki funkcioneri zaduzeni za pomoc rekli da 'ne brinu koliko sada trose' jer im uskoro stize jos, izjavio je jedan obavesteni funkcioner. Clanovi opozicije se zale da su Amerikanci trapavi i cesto salju poruke sa adrese «state.gov» - kompjutera Stejt Departmenta – pozivajuci ljude na sastanka sa americkim funkcionerima u Budimpesti, Crnoj Gori ili u Dubrovniku.

    Niko se ne trudi da sakrije da zapadna stredstva placaju ankete, reklame, stamparije i druge troskove opozicije – sto je jedan nacin da se opoziciji pruzi prilika da prenese svoju poruku u kvazi-totalitarnom sistemu gde je televizija pod cvrstom kontrolom vlade.

    Mada ta pomoc pomaze opoziciji da prosiri protivljenje g. Milosevicu i da se cuje sirom zemlje, isto tako daje razloge ovdasnjoj vladi da tvrdi kako se bori protiv pravih neprijatelja, koji za saveznike imaju srbijansku opoziciju.

    Danas se u drzavnom listu Politika pojavio dugacak clanak koji je koristio javne informacije iz SAD – ukljucujuci svedocenja u Kongresu i informacije sa Interneta – da pokaze kako SAD finansiraju opoziciju.

    List pise: «'Nezavisni', 'nevladini' i 'demokratski' su standardne flooskule CIA-e, koje se koriste da opisu organizacije uspostavljene siroms veta kako bi unistile vlade i drustva koja vlada SAD zeli da konolizuje ili okupira».

    Svedocenje u Kongresu od 29. jula 1999. citira americke funkcionere koji su tada bili zaduzeni za Balkan, kao sto su Robert Gelbard i Dzejms Pardju, kako senatoru Dzozefu Bajdenu iz Delavera opisuju svoje projekte. Spominju stvaranje «prstena oko Srbije», radio-stanica koje iz Crne Gore i Bosne emitiju program u Srbiju, investiranje 16,5 miliona dolara na «dmokratizaciju Srbije» u protekle sve godine i jos 20 miliona za podrsku predsedniku Crne Gore Milu Djukanovicu, koji se zavadio sa g. Milosevicem 1998.

    U svedocenju se spoominju neke organizacije koje su primile americku pomoc, ukljucujuci razne novine, novinske agencije i radio-stanice koje rade protiv g. Milosevica, kao i nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima i projektima koji dovode perspektivne jugoslovenske novinare u SAD radi obuke.

    Sve te projekte Politika i drzavna televizija opisuju kao potkopavanje legalne vlasti, a organizacije koje primaju sredstva kao izdajnike svoje zemlje.

    Vodje opozicije kao g. Kostunica takve metode vlade smatraju grubom propagandom, ali cak i on je sumnjicav sto se tice americkih motiva za finansiranje nevladinih organizacija, od kojih neke po njegovom misljenju cak nesvesno rade za ciljeve americkog imperijalizma a ne vrednosti srpskog naroda.

    Drugi demokratski lideri, kao Zoran Djindjic i Zarko Korac, vide ovakve napade kao pokazatelj ocajanja i nervoze g. Milosevica pred prve izbore koje bi mogao da izgubi u svojoj politickoj karijeri. Buduci da g. Milosevic ima sta da izgubi, oni veruju da ce on uciniti sve sto je u njegovoj moci – ukljucujuci kradju glasova – kako bi osigurao pobedu u prvom krugu glasanja.

    «G. Milosevic se suocava sa sustinskim pitanjima», kaze g. Korac. «Ovi izbori su odlucujuci, ne samo za preuzimanje vlasti vec sto ce to biti prvi put da ce g. Milosevic izgubiti legitimitet u ocima naroda. On je bio izabrani diktator, legitiman u ocima naroda i zakona. Ali od sada ce biti stvarni diktator, sposoban samo da vlada silom. To je veliki korak za Srbiju».

    [Carevo Novo Odelo komentarise: Sta je to «izabrani diktator? Je li demokratije nesto sto postoji odvojeno od stvarnosti, pa se neko definise kao demokrata ako SAD odobravanju njegov izbor, a definise kao nedemokrata ako to nije slucaj? Da li, dakle, ako neko ko nije po volji SAD dobije na izborima, ti izbori automatski postaju nelegitimni a on postaje diktator?]

    Copyright © NY Times. Reprinted For Fair Use Only.

    Beleske :

    1. 'Izbori u Jugoslaviji i americka arogancija'
      Jared Israel, Michel Chossudovsky, Karen Talbot, Nico Varkevisser, Petar Maher http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/izboriu.htm
    2. Vidi "Statement by Paul B. McCarthy, National Endowment for Democracy to the Commission on Security and Cooperation in Europe". [engl.] http://emperor.vwh.net/news/ned-1.htm
    3. "Carevo Novo Odelo intervju sa Radiom B2-92" [engl] http://emperor.vwh.net/interviews/emperor.htm
    4. Erlandzer zove novac kojim americka vlada podmicuje Jugoslovene «strana pomoc». Zar «Strana pomoc» nije novac koji jedna zemlja daje drugoj kako bi pomogla neki projekat? Ocigledno, vise nije. Ova promena definicija je deo recnika Novog Svetskog Poretka, u kojem «demokratski» znaci «odobren od strane americke vlade», «gradjansko drustvo» znaci «organizacije koje su SAD uspostavile», «mirovni aktivisti» znaci «ljudi koji sprecavaju vlastiti narod da se suprotstave americkom terorizmu», «posmatraci izbora» znaci «ljudi koji destabilizuju drzavu ruseci poverenje gradjana u njene institucije», a «nezavisni mediji» znaci «mediji koje placa americka vlada da podrzavaju grupe i pojedince koje placa americka vlada». Posteni izbori su po toj definiciji oni na kojima pobedi pro-americka strana.
    5. Erlandzer opravdava americko podmicivanje jugoslovenskih organizacija argumentom da je ovim organizacijama potreban novac. Samo, kolicine tog novca su ogromne, a argument «ja nemam para» moze da opravda svaki zlocin. Erlandzer onda kaze da je jugoslovenski trziste izopaceno stranim ekonomskim sankcijama. To zavredjuje trenutak paznje. SAD i njihovi saveznici nametnu sankcije. One uniste privredu Jugoslavije. Samim time, prosiruju siromastvo i cine americki novac privlacnijim. Dakle, SAD prvo osiromase narod, a onda ga zavedu novcem, koji je privlacan samim tim sto je narod osiromasen. Logicno, nema sta.

    ***

    Carevo Novo Odelo mozete da citate ovde ili na http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/indexsc.htm

    Ako zelite da pomognete Carevom Novom Odelu, posaljite nam donaciju preko bezbednog kanala na http://www.emperors-clothes.com/howyour.html. Vasim donacijama placamo troskove programa koji nam obezbedjuju potrebne informacije. Svaka donacija, mala ili velika, je od velike pomoci.

    Cekove mozete da saljete postom na sledecu adresu:

    Emperor’s Clothes, P.O. Box 610-321, Newton, MA 02461-0321. (USA)

    Hvala.