MMF i Svetska Banka

Dva orudja razbijaca nacionalnog suvereniteta

Razgovor sa profesorom Miselom Cosudovskim

Profesorom ekonomije na univerzitetu u Otavi, Kanada

Razgovor vodio i uredio Dzered Izrael (16. aprila 2000)

www.tenc.net [Carevo Novo Odelo]

Cosudovski: Kada misija MMF-a dodje u neku zemlju i zahteva ukidanje drustvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, ovo je veoma slicno fizickom razaranju koje je prouzrokovalo NATO bombardovanje. MMF ce da naredi zatvaranje bolnica, skola i fabrika. To je, dakako mnogo efikasnije nego bombardovanje tih istih skola, bolnica i fabrika – kao sto je uradnjeno u Jugoslaviji – ali rezultat je u svakom slucaju isti: unistenje zemlje.

MMF je napisao nesto sto se zove Multilateralni Dogovor o Investicijama [MAI] – to je najsveobuhvatniji ugovor o investicijama, Potpisivanje vodi provrednoj propasti zemlje. U stvari, rat je jednostavno MAI kada nista drugo vise ne preostaje.

Dzered: Sta mislite o demonstracijama koje se sada odvijaju u Vasingtonu?

Cosudovski: Pa, mnogo ljudi se okupilo u Vasingtonu da protestuje protiv sistema iz Breton Vudsa, MMF-a i Svetske Banke. Pitanje nije, protiv cega se bore, vec za sta? Imam utisak da je preovladavajuci stav medju nevladinim organizacijama da je ovim institucijama potrebna reforma i ljudsko lice, da moraju da se preorijentisu na pomoc siromansima, itd. Mislim da je ovaj pristup, koji je proizasao iz kampanje «50 godina je dosta» protiv ekonomskog sistema iz Breton Vudsa, jedna velika greska. I zaista, narod sada dovodi u pitanje i sam legitimitet ovih institucija.

Ali jos uvek vlada zabuna. Neki misle da MMF i Svetska Banka igraju oprecne uloge, sto nije slucaj. Takodje, postoji tendencija da se ove institucije posmatraju odvojeno, dok su u stvari one samo dva orudja zapadne elite da drzave pretvori u teritorije.

Dzered: Da li mislite da Svetska Banka uspesno zavarava ljude?

Cosudovski: Postoji verovanje da Svetska Banka ima human pristup situaciji, da pokusava da resi problem siromastva, dok ga MMF stvara. Cak se misli da izmedju dve institucije postoji sukob. To je glupost. Svetska Banka i MMF u sustini rade iste stvari; samo su im zone odgovornosti u Trecem Svetu razlicite. Na odredjeni nacin, to predstavlja jos vecu opasnost bas zato sto navodni mandat za pomoc siromasnima razoruzava protivnike. Cinjenice su jednostavne: iza obe institucije stoji Vol Strit. Njima rukovode bankari, a ne sociolozi.

Slobodna trgovina: prva sestra rata

Cosudovski: Sto je jos vaznije: mnogi ne vide vezu ove dve institucije i NATO. Veoma mali broj organizacija koje kritikuju sistem iz Breton Vudsa se protivio napadu na Jugoslaviju. Taj napad nije spomenut ni u Sijetlu, ni sada u Vasingtonu. Vodi se kampanja protiv slobodne trgovine i MMF-a, za ukidanje inostranih dugova zemalja treceg sveta, ali ne protiv rata. Ali rat i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. To je bio slucaj sa Britancima u XIX veku, kada su naterali Kineze da «slobodno» kupuju opijum, a ista lokiga vazi i sada.

Izmedju MMF i NATO cak postoji i odredjena koordinacija. Videli ste je ne Kosovu. MMF i Svetska Banka su napravili plan za posleratnu ekonomiju Kosova, koja je podrazumevala slobodno trziste, mnogo pre samog bombardovanja. [vidi belesku #1] Vidite da saradjuju. Ako neka zemlja odbije intevenciju MMF-a, na scenu stupa NATO, ili raznorazne tajne sluzbe, i onda stvore uslove u kojima program MMF-a moze da se nametne.

Izrael: Veoma pronicljivo.

Cosudovski: One drzave koje prihvate MMF, kao npr. Bugarska i Rumunija, nece biti mbombardovane, ali su umesto toga unistene potpisom pera. U Bugarskoj je MMF primenio drasticne reforme, tzv. «MMF medicinu», koja je unistila socijalne prilike – penzije su gotovo ukinute, fabrike zatvorene, jeftini gotovi proizvodi se prodaju budzasto, besplatna medicinska nega i javni prevoz se ukidaju, itd.

Ne desava se to samo u zoni operacija NATO. Isto se dogadja i u srednjoj Aziji i na Kavkazu. Ruku pod ruku sa uspostavljanjem reformi i programa privatizacije MMF-a i Svetske Banke, vidimo NATO i operacije CIA-e. Gospodari rata ekonomske uprave saradjuju jedni s drugima na globalnoj sceni.

Trenutno se mnoge zemlje «omeksavaju» za prodor putem lokalnih ratova, koje otvoreno i tajno finansira zapadna elita. OVK je samo jedan primer pobunjenickog pokreta koji se finansira izvana. Ovakve sukobe vidite svuda gde se nalaze strateski naftovodi i vrlo cesto su vezani za trgovinu drogom. To, opet ima tajne veze sa CIA-om, javno se tice NATO i sluzbene americke medjunarodne politike, i konacno vodi do MMF-a, Svetske Banke, regionalnih banaka i privatnih investitora. Sve su to karike u lancu.

Ove medjunarodne institucije mozemo da svrstamo u kategorije. Prvo imate Ujedinjene Nacije i mirovne trupe; one igraju svoju ulogu, i istovremeno saradjuju sa NATO-om. Onda imate MMF i Svetsku Banku, kao i regionalne institucije kao sto je banka za Razvoj Azije [ADB], itd. U Evropi je to Evropska Banka za Obnovu i Razvoj. To su glavne alatke.

Nekada rat stvara preduslove, a onda ekonomske institucije pokupe kajmak. S druge strane, nekada sam MMF radi na destabilizaciji, kao sto je bio slucaj u Indoneziji. Tada su insistirali na ukidanju finansijske podrske centralne vlade odredjenim federalnim jedinicama. To na zemlju kao sto je Indonezija, koja ima dve hiljade ostrva sa lokalnom samoupravom, ima razarajuci efekat. Radi se o geografiji, za boga miloga. Ostrva tako ostaju prepustena sama sebi. Vidite li, dakle, sta se time postize?

Izrael: Drugim recima, insistirali su na ukidanju subvencija lokalnim vlastima?

Cosudovski: Da, na primer za obrazovanje i tome slicno. Usput, takvo nesto su radili i u Brazilu. Takvim delovanjem se destabilizuje drzava, jer da bi drzava postojala mora da postoji fiskalno jedinstvo, sistem novcanih transakcija. U jednoj federaciji kao sto je Indonezija, svako ostrvo u suprotnom postaje samostalan entitet. U tom slucaju nezavisnost postaje moguc izbor za odredjene etnicke grupe. Naravno da su planeri svega toga veoma svesni, posto se isti scenario ponavlja vec vise puta. U Jugoslaviji, Brazilu, bivsem SSSR-u, gde su regije prepustene svojoj sudbini jer Moskva ne salje novac. Postoji mogucnost da se to desi i u SAD jednog dana. Ovakve akcije garantovano prouzrokuju sukobe i unutrasnje trvenje.

Izrael: Medjusobni sukob …

Cosudovski: Da, jer je narod osiromasen do te mere da pocinje da ratuje.

Izrael: Na svakoj osnovi, a posebno nacionalnoj.

Cosudovski: U Somaliji nije bilo etnickih razalika, ali se i tamo desilo isto. Ne morate da imate multietnicko drustvo da biste dobili podele i balkanizaciju.

Izrael: Da li je po vama to sve onda samo deo plana za stvaranje imperije?

Cosudovski: Ja mislim da je to rekolonizacija. Drzave se pretvaraju u teritorije, koje su u sustini kolonije.

Izrael: Po cemu se razlikuju?

Drzave i teritorije

Cosudovski: Drzava ima vladu. Ima institucije. Ima budzet, ekonomske granice, carinu. Teritorija ima samo nominalnu vladu, koju kontrolise MMF. Neme skola i bolnica, koje je zatvorila Svetska Banka. Nema granica, jer je svetska trgovinska organizacije [WTO] naredila slobodnu trgovinu. Ne postoje industrija i poljoprivreda, jer su one destabilizovane godisnjim kamatama i do 60%, sto je takodje maslo MMF-ovog programa.

Izrael: Sezdeset posto godisnje?

Cosudovski: Cak i vise u Brazilu. Evo bas sada proucavam Bocvanu, u kojoj su kamatne stope stravicne.

Izrael: I ovo namece MMF?

Cosudovski: Pa vidite, oni namecu organicenja na izdavanje zajmova. Ljudi onda ne mogu da dobiju kredit od banke, sto kao posledicu ima visoke kamate i propast privrede. Onda se zemlja otvori za slobodnu trgovinu. Pod tim okolnostima, lokalni provrednici moraju da pozajmljuju pod kamatama od 60% i onda budu konkurencija dobrima iz SAD i Evrope gde su kamate svega 6 ili 7%. Ove reforme u sustini imaju za cilj unistenje domace privrede.

Izrael: Kako se ovome mozemo suprotstaviti?

Cosudovski: Resenje nije jednolican pokret. Ne mozemo samo da se protivimo institucijama Breton Vudsa, ili Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji, ili unistavanju okoline i genetskom inzenjeringu. Moramo da razmisljamo o sveukupnoj situaciji. Kada posmatramo sveukupnu situaciju, uvidjamo da postoji veza sa upotrebom sile.

Ispod ovog ekonomskog sistema leze okviri kapitalistickog poretka: vojno-industrijski kompleks, obavestajne sluzbe i organizovani kriminal, koji se koristi za trgovinu drogom i finansiranje sukoba koji bi destabilizovali protivnike Zapada. Od diplomatije topovnjaca smo dosli do diplomatije krstarecim raketama. Sve se svelo na bombe.

Izrael: Kazete da su deo obavestajnih sluzba mafijasi. Znam da ste napisali dosta o tome kako su narkotici jedan veoma uticajan faktor u ekonomskim tokovima.

Cosudovski: To bas nije tako jednostavno. Gangsteri su u stvari alatka kapitalista. Oni ni u kom smislu ne narusavaju sistem. Gangsteri mogu lako da se iskoriste bas zato sto nisu nikome odgovorni, tako da je to mnogo jednostavnije.

Uzmimo na primer Hasima Tacija, i recimo da on bude postavljen na celo vlade na Kosovu. Mnogo je prakticnije da se na celo drzave postavi ovakva baraba nego neki premijer koji bi bio odgovoran svojim gradjanima. A najbolja opcija je izabrana baraba, neko kao Boris Jelcin. I u Americi postoje izabrani gangsteri.

Zasto? Zato sto je izabrane barabe mnogo lakse drzati pod kontrolom nego izabrane postene ljude. Ono sto moramo da shvatimo je da su te barabe veoma ocigledno podredjene visoj vlasti. Kada se govori o kriminalizaciji kolonije, to je neistina. Radi se o zameni teza. Nikada necete imati situaciju u kojoj su barabe stvarno na vlasti. Mozda u slucajevima onih vecih, pomalo... Tako da u stvari dolazi do redefinisanja stoa je zakonita a sta nezakonita trgovina. Nezakonita trgovina je prakticno uvek samo podredjena velikim poslovnim i finansijskim interesima.

Vasan deo svega ovoga je da MMF stvara uslove za razvoj nezakonite trgovine i pranje novca sirom sveta. Kada legalni privredni sistem kolabira pod teretom reformi MMF-a, sta vam preostaje? Siva ekonomija, kriminal. To je jasno.

Izrael: I to podstice razvoj onih snaga koje mogu da se iskoriste za rusenje mogucih odgovornih, drzavotvornih faktora?

Cosudovski: Da. Kolaps privrednog sistema takodje stvara uslove za razvoj bunta, destabilizaciju izabranih vlasti, zatvaranje institucije i transformaciju drzava u teritorije, kojima se onda vlada po kolonijalnom sistemu.

***

Beleska # 1 U clanku «Otvaranje Kosova za strani kapital», koji mozete procitati [na Engleskom] na http://emperor.vwh.net/articles/chuss/opening.htm, Misel Cosudovski pise:

  • «Na okupiranom Kosovu, pod mandatom mirotvoraca UN-a, drzavni terorizam i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. Kriminalizacija drzavnih organa nije u suprotnosti sa ekonomskim i strateskim interesima Zapada na Balkanu. Bez obzira na masakriranje civila, samoproglasena uprava OVK se obavezala da ce stvoriti 'bezbedne i stabilne uslove' za strane ulagace i medjunarodne finansijske institucije.

    «Saradjujuci sa NATO-om, finansijske institucije iz Vasingtona su analizirale posledice moguce vojen intervencije koja bi za rezultat imala okupaciju Kosova pre nego sto je do nje doslo; godinu dana pre pocetka rata, Svetska Banka je sprovela studiju koja je 'predvidjala mogucnost vanrednog stanja koje bi se razvilo kao posledica tenzija na Kosovu'. (1)

    «Dok je bombardovanje jos trajalo, Svetska Banka i Evropska Komisija su dobile specijalni mandat za 'koordinaciju donatorske ekonomske pomoci na Balkanu'(2). Same odredbe mandata nisu branile pomoc donatora Jugoslaviji. Ali je jasno naznaceno, medjutim, da ce Beograd moci da dobije zajmove za obnovu samo 'kada se politicka situacija promeni.'(3)

    «Vezano za Kosovo, Svetska Banka je, umesto zajmova za obnovu infrastrukture u pokrajini, usmerila svoje napore na 'pomoc u stvaranju programa obnove i oporavka' kao i tzv. 'savete za upravljanje privredom' i 'razvoj institucija' ponajvise 'vlade' (4). Drugim recima, na Kosovo su poslali armiju advokata i konsultanata kako bi osigurali prelazak Kosova u 'uspesnu, otvorenu i prozirnu trzisnu privredu.' (5)

    Podrska privremeoj vladi OVK bi za cilj imala 'uspostavljanje odgovornih, efikasnih i odrzivih isntitucija' (6). Uspostavila bi se 'pozitivna atmosfera' za strani kapital, uz odgovarajuce 'mere drustvene zastite' i 'programe za prevladavanje siromastva.'

    «Za to vreme, jugoslovenske banke u Pristini su zatvorene. Nemacka marka je usvojena kao zakonsko sredstvo placanja, a bankovni sistem predat u ruke nemacke Commerzbank A.G koja je jedini privatni deonicar u [kosovskoj] Micro Enterprise Banci (MEB), osnovanoj rane 2000 na podsticaj Svetske Banke, Medjunarodne finansijerske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), holandske Financierings-Maatschappij voor Ontwikkelingslanden (FMO), te nemackih International Micro Investitionen (IMI) i Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW). Tako ce nemacka Commerzbank AG kontrolisati privredni bankovni sistem pokrajine, ukljucujuci transfere novca i devizni promet.» (7)

  • [Originalne fusnote se nalaze u tekstu na http://emperor.vwh.net/articles/chuss/opening.htm ]