Dok se napadi na Srbe i ostale na Kosovu nastavljaju, a SAD prikupljaju snage za novi napad na Srbiju, veoma je vazno da razumemo kako visoki americki funkcioneri kao sto je Robert Gelbard, bivsi specijalni izaslanik SAD za Balkan, vide srbijansku «opoziciju». Njihovi stavovi su detaljno izneseni na saslusanju u americkom Senatu 29. jula 1999. godine, koje se navodno bavilo demokratizacijom Srbije. Transkript saslusanja otkriva mnoge stvari. U njemu, na primer, navedeni funkcioner i njegove kolege jasno kazu da je kljucni deo njihovog arsenala protiv Srbije kontrolisana opozicija.

Dzered Izrael

www.tenc.net
[Carevo Novo Odelo]

29. juli, 1999, CETVRTAK

SASLUSANJE PRED PODKOMITETOM ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA MEDJUNARODNE ODNOSE SENATA S.A.D.

«MOGUCNOSTI ZA DEMOKRATIJU U JUGOSLAVIJI»

SVEDOCE: ROBERT GELBARD, SPECIJALNI PREDSTAVNIK PREDSEDNIKA I DRZAVNOG SEKRETARA ZA IMPLEMENTACIJU DEJTONSKOG MIROVNOG SPORAZUMA

DzEJMS PARDJU MLADJI [JAMES PARDEW, JR.], ZAMENIK SPECIJALNOG SAVETNIKA PREDSEDNIKA I DRZAVNOG SEKRETARA ZA KOSOVO I IMPLEMENTACIJU DEJTONA

PREDSEDAVAJUCI: SENATOR GORDON SMIT [SMITH] (Republikanac, Oregon)

SEN. G. SMIT: (lupa cekicem.) Dobar dan, dame i gospodo. Izvinjavam se sto pocinjemo kasno, ali danas se puno glasalo. Sazivamo ovu sednicu Podkomiteta za Evropska Pitanja kako bismo razgovarali o mogucnostima za demokratiju u Jugoslaviji i o tome sta Sjedinjene Drzave mogu da ucine kako bi pomogle onim snagama u Srbiji koje nastoje da obore diktatorski rezim Slobodana Milosevica.

Nasi prvi sagovornici su Ambasador Robert Gelbard, specijalni predstavnik predsednika i drzavnog sekretara za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, i Ambasador Dzejms Pardju, zamenik specijalnog savetnika predsednika i drzavnog sekretara za Kosovo i implementaciju Dejtona

Nakon njihoviz izjava, komitetu ce se obratiti g-dja Sonja Biserko – izvinjavam se ako sam pogresno izgovorio – predsednica Helsinskog Komiteta za ljudska prava u Srbiji; g. Dzejms Huper [James Hooper], izvrsni direktor Saveta za Balkansku Akciju [Huper je bio savetnik OVK]; otac Irinej dobrijevic, izvrsni direktor Biroa za vanjske Poslove Srpske Pravoslavne Crkve u SAD; i g. Dzon Foks [John Fox], direktor vasingtonsklog biroa Fondacije Otvoreno Drustvo [Soroseva organizacija].

Ovo saslusanje, ce uzgred budi receno, biti prvo u nizu koje ovaj komitet planira u vezi sa politikom SAD na Balkanu. Ovog popodneva nameravamo da se usresredimo na trenutne dogadjaje u Srbiji, posto se opozicione stranke ujedinjuju kako bi izvele narod na ulice protiv Milosevica, rezervisti protestuju nakon povratka sa Kosova, a Srpska Pravoslavna Crkva se barem verbalno izjasnila za promenu rezima kako bi se pomoglo srpskom narodu. Na jesen cemo preispitati politicke i diplomatske akcije koje su dovele do bombardovanja NATO na Kosovu, kao i lekcije koje SAD i nasi NATO saveznici mogu da nauce iz nacina na koji je rat sprovodjen. Ovo je od velikog znacaja za NATO i njegovu buducnost. Nadalje, sa zadovoljstvom najavljujem da ce Senator Rod Grams sazvati saslusanje u septembru kako bi preispitao odgovor UNHCR-a na izbeglicku krizu kosovskih Albanaca. Salzem se sa Senatorom Gramsom da je kritika delovanja UNHCR-a, bilo pozitivna ili negativna, korisna ukoliko i kada se budemo suocili sa novom izbeglickom eksplozijom ubuduce.

Cenim spremnost svih svedoka da se danas pojave pred komitetom i podele s nama svoja misljenja i iskustva o mogucnostima za demokratiju u Jugoslaviji.

U Jugoslaviji nam se pruza prilika koju ne smemo da propustimo.

Milosevic je oslabljen srpskim porazom na Kosovu. Cini mi se da po prvi put mnogi prosecni gradjani Jugoslavije konacno osecaju da im je dosta i njegove politike represije i razaranja.

On je sada ranjiv. Ali kao sto znamo, uspevao je da se iz ovakvih pozicija izvuce u proslosti, uvek vesto nadigravajuci svoje protivnike. Cini se da je tako u stanju da zavadi pa vlada.

Sad kada je optuzen pred Tribunalom a Ratne Zlocine, mogu samo da zamislim koliko vise ocajnicki drzi vlast. Od kraja rata na Kosovu, vodje opozicije u Srbiji su pokrenule demonstracije sirom zemlje. Do sada, medjutim, nisu bili u stanju da usaglase svoje poruke i delovanje kako bi uticali na veci deo stanovnistva.

Ako ove opozicione snage nadaju da obore g. Milosevica, meni se cini da je logicno da moraju da stave na stranu svoje licne razlike i politicke ambicije i ujedine se za dobro svoje zemlje.

Ambasadore Gelbard, znam da ste se vi intenzivno bavili ovim pitanjem. Nadam se da ce vase izlaganje i meni i ostalim clanovima komiteta koji se da nam se pridruze ponuditi nadu da stvari idu u pravom smeru.

Zatim, u ovomn procesu je jos nekoliko aktera: predsednik Crne Gore Milo Djukanovic, Srpska Pravoslavna Crkva, studentski pokret koji je bio aktivan tokom demostracija 1996-97, te i organizacije kao sto su nezavisni mediji i sindikati. Mene zanima kakvu ulogu oni mogu da imaju u dovodjeju demokratskih promena u Srbiju.

Juce je Komitet za Medjunarodne Odnose odobrio Zakon o Demokratizaciji Srbije, koji je u martu predlozio Senator Helms uz podrsku mene i jos 11 Senatora. Ovaj zakon daje ovlastenje za upotrebu sto miliona dolara kao pomoci Srbiji u toku sledece dve godine. Ovo je od kljucnog znacaja. Moramo da pomognemo onima koji pokusavaju da u svojoj zemlji uspostave demokratiju. Drago mi je da se i predsednik slaze sa ovim pristupom, i razumeo sam da ce on sutra u Sarajevu objaviti da ce SAD u ovu svrhu upotrebiti 10 miliona dolara.

Zelim da ohrabrim predsednika i administraciju da brzu identifikuju odgovarajuce organizacije u Srbiji, kako bi ova sredstsva sto pre imala uticaja.

Milosevic mora da shvati da su mu dani na vlasti odbrojani.

Verujem da ce nam se uskoro pridruziti Senator Bajden [Biden] i ostali clanovi, pa zato necu da odugovlacim. Ambasadore Gelbard, dobro dosli.

G. GELBARD: Hvala, g. predsedavajuci. Posebno sa zehvaljujem sto ste mi jos jednom dali priliku da se pojavim pred Komitetom i govorim o statusu nasih napora da demokratizujemo Saveznu Republiku Jugoslaviju. S vasim dopustenjem, zeleo bih da moje izlaganje udje u zapisnik.

SEN. G. SMIT: Nemam primedbi.

G. GELBARD: Ovo saslusanje se odvija u trenutku od pozebnog znacaja za buducnost Jugoslavije i celog podrucja jugoistocne Evrope. Uspeh vazdusne kampanje NATO, dolazak KFOR-a, i uspostavljanje civilne uprave UN na Kosovu su oslabili polozaj predsednika Slobodana Milosevica i diskreditovali njegovu politiku kako na domacem, tako i na medjunarodnom planu.

Kao sto se rekli, g. Predsedavajuci, Milosevic je sada medjunarodni parija i optuzeni ratni zlocinac. Dok god su on i njegov rezim na vlasti u Beogradu, Srbija i SRJ ne mogu da zauzmu svoje mesto u zajednici drzava, niti mopgu da se pridruze procesu euro-atlantske integracije koji simbolizuje sutrasnja sednica Pakta za Stabilnost u Sarajevu.

Nasu politiku prema Srbiji je jasno izneo Predsednik Klinton. Sve dok je Milosevicev rezim na vlasti, SAD nece pruziti bilo kakvu pomoc u obnovi Srbije, i nastavice sa politikom kompletne izolacije. Mada nastavljamo da saljemo humanitarnu pomoc narodu Srbije kroz medjunarodne organizacije kao sto je UNHCR, ne mozemo da dozvolimo da se Milosevic i njegovi politicki ortaci okoriste nasom pomoci. Pomoc Srbiji da obnovi puteve i mostove bi direktno doprinela bogacenju Milosevica i njegovih ortaka, produzila vek sadasnjeg rezima, i uskratila Srbiji nadu za bolju buducnost. Milosevic mora da ostane u izolaciji.

Nasi evropski saveznici se u potpunosti slazu sa ovim pristupom. Mi blisko saradjujemo s njima kako bi usaglasili nase delovanje u Srbiji i otklonili svaki pokusaj slabljenja postojecih sakcija protiv SRJ.

Drugi kljucni aspekt nase politike prema Srbiji je podrska snafama demokratskih promena koje postoje u srpskom drustvu. Gradjani Srbije na spontanim demonstracijama u gradovima sriom zemlje vec sedmicama izrazavaju gadjenje prema Milosevicu i zelju za demokratskom vladom. Opozicione stranke, koristeci nezadovoljstvo naroda Milosevicem, su organizovale vlastite mitinge i pocinju da se mobilisu za siru kampanju ove jeseni. Nezavisni mediji u Srbiji takodje pokusavaju da izvuku ispod drakonskog i represivnog zakona o medijima. Ovo su dobri znaci, i zelimo da ih podrzimo

U isto vreme, medjutim, ne zelim da prenaglasim mogucnost skorog pada Milosevicevog rezima. Milosevic u svojim rukama i dalje drzi poluge moci, ponajvise vojsku, policiju i drzavne medije. Cak i ujedinjena opozicija u Srbiji ce imati poteskoce da predje ove prepreke; opozicija, nazalost, ostaje daleko od ujedinjenja.

U svim nasim razgovorima sa vodjama srbijanske opozicije — a ja sam redovno u vezi sa svakim segmentom demokratske opozicije — smo im savetovali da prevazidju politiku egoizma i rade zajedno za dobro Srbije i njenog naroda. Vise puta sam rekao vodjama opozicije – sto zelim da naglasim ovde – da SAD, i medjunarodna zajednica uopste, ne mogu da za njih obave posao.

Promene u Srbiji moraju da dodju iznutra, ne izvana, dakle od nas. Mi mozemo da pomognemo naporima opozicije. Mozemo da obucavamo i pruzimo tehnicku pomoc opozicionim strankama. Mozemo cak da im posaljemo opremu i prosirimo domet nezavisnih medija, ali ne mozemo da se izborimo za srce i dusu naroda Srbije. To jedino moze da uradi opozicija ujedinjena oko jake platforme za pozitivne promene, platforma koja mora da naglasi Milosevicevu politiku kao razaracku i predstavi konkretnu demokratsku alternativu. Nije nas posao da izaberemo pojedinacnog pobednika iz opozicionog copora. Na njima je da ujedine svoje snage zarad zajednickog cilja.

S tim u vezi, zelim da vam opisem nase napore i metode podrske demokratizaciji u SRJ.

Na krace staze, bilo da Milosevic ode ili ostane, nasa podrska demokratskim snagama je investicija u buducnost Srbije i Jugoslavije.

Vredi spomenuti da ni u kom slucaju ne pocinjemo od nule. Tokom dve godine koje su prethodile kosovskoj krizi, potrosili smo 16,5 miliona dolara na programe podrske demokratiji u Srbiji. Pocetak rata na Kosovu i potonje zatvaranje nase ambasade u Beogradu su zaustavili neke od tih programa, ali trenutno ozivljavamo podrsku demokratiji sto bze mozemo.

Podelio bih napore vlade SAD na demokratizaciji Srboje u pet kategorija. Prvo, kao sto sam spomenuo na pocetku, trudimo se da Milosevic ostane u potpunoj izolaciji. Nasa politika sankcija se odvija na tri nivoa, pocevsi od vanjskog zida, sankcija vezanih za Kosovo koje su uspostavljene pre godinu i po, te ratnih sankcija u koje spadaju zabrana na uvoz goriva i crna lista za vize – koja je pokazala vidljivo negativan ucinak na pripadnike Milosevicevog rezima u psiholoskom i stvarnom smislu – i naravno, optuznice Haskog tribunala.

Drugo, pocinjemo da pruzamo podrsku velikom broju demokratskih grupa, ukljucujuci nevladine organizacije, politicke partije, nezavisne medije, omladinske organizacije i, kao sto ste spomenuli, g. predsedavajuci, nezavisne sindikate. Trece, konsultujemo se sa evropskim saveznicima kako bi usaglasili nase aktivnosti na Kosovu i po pitanje demokratizacije Srbije uopste. Cetvrto, ohrabrujemo aktivno ucesce zemalja jugoistocne Evrope, posebno suseda, kako bismo iskoristili njihovo iskustvo u prelazu na demokratiju. I peto, podrzavamo reformisticku vladu u republici Crnoj Gori.

Zelim da neke od ovih napora detaljnije objasnim. Kao sto sam spomenuo, tokom protekle dve godine su americke organizacije – AID, nevladine organizacije kao sto su Nacionalni Institut za Demokratiju (NDI), Medjunarodni Republikanski Institut (IRI), i Nacionalna Fondacija za Demokratiju (NED) – potrosili 16,5 miliona dolara na projekte ciji je cilj bio razvoj demokratskih normi i gradjanskog drustva u SRJ. Situaciju ove godine je zakomplikovalo izbijanje sukoba na Kosovu, ali jos uvek nam na raspolaganju stoji novac namenjen procesima demokratizacije u Srbiji i taj novac trenutno koristimo.

Ja blisko saradjujem sa NED, IRI i NDI, kako bismo pronasli najbolje nacine da pomognemo opoziciji u Srbiji i, sto je najvaznije, kako bismo ohrabrili sve opozicione grupacije da rade zajedno. Strucnjaci se slazu da cemo najvise pomoci opoziciji ako im pruzimo tehnicku pomoc i prvoklasne politicke savete, koji se nama cine elementarnim a za njih predstavljaju jedan sasvim drugi nacin razmisljanja.

Politicke stranke nisu jedini vid opozicije u Srbiji. Omladinske i studentske organizacije, kao i nezavisni sindikati, su bili veoma aktivni tokom demonstracija 1996-97, i bez sumnje ce biti vazan faktor mobilizacije i ubuduce. Centar za solidarnost nasih sindikata (AFL-CIO) je mnogo ucinio na saradnji sa nezavisnim sindikatima u Srbiji, i uz nasu podrsku sada priprema novi program.

Na ekonomskom planu, Centar za Medjunarodno Privatno Preduzetnistvo priprema program namenjen poslovnim ljudima i nezavisnim ekonomistima u Srbiji. Ti ekonomisti, posebno oni koji cine grupu G-17 u Beogradu, imaju uticaj i postovanje su u srbijanskom drustvu.

Ukratko, saradjujuci sa ovim grupama zelimo da pokazemo narodu Srbije da nasa politika nije uperena protiv njih, vec protiv njihovog rukovodstva. Sto se tice nezavisnih medija, radimo na dva fronta. Prvo, kako bismo povecali kolicinu objektivnih vesti koje stizu do naroda u Srbiji, uskoro cemo zavrsiti konstrukciju prstena oko Srbije – mreze odasiljaca koji ce emitovati programe Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa i drugih medjunarodnih programa na kratkotalasnim frekvencijama (FM) sirom zemlje. Radio Slobodna Evropa je prosirio program na srpskom jeziku na 13 ˝ casova dnevno.

Ono sto je mozda znacajnije, nameravamo da ojacamo nezavisne medije u samoj Srbiji. Srbi, kao i Amerikanci, vise vole vesti iz svojih izvora, u svom kontekstu. U tom cilju, AID i drugi medjunarodni donatori trenutno procenjuju predlog asocijacije nezavisnih elektronskih medija u Srbiji (ANEM) koji bi pomogao pojedinacnim TV i radio-stanicama, kao i uspostavio nove veze izmedju njih.

U razmatranju su i drugi programi obuke novinara, podrske lokalnoj stampi i koristenja Interneta.

Sve u svemu, g. predsedavajuci, zeleo bih jos da dodam da administracije podrzava Zakon o Demokratizaciji Srbije koji ste podrzali zajedno sa Senatorom Helmsom i 11 drugih.

Drugi aspek politike SAD prema Srbiji koji bih zeleo da naglasim je nasa saradnja sa Evropljanima. NATO je pokazao svoju snagu tokom kosovske vazdusne kampanje, i ta solidarnost nastavlja da bude pravilo, a ne izuzetak, i posle sukoba. Sekretar Olbrajt i njene evropske kolege se redovno konsultuju o pitanjima vezanim za Kosovo i Srbiju, a povremeno se odrzavaju i sastanci na nivou strucnjaka. Zapadni Evropljani podrzavaju nas osnovni pristup Srbiji i slazu se da izolacija Milosevica mora da bude temelj nase strategije.

Uspesno smo suzbili pokusaje da se selektivno podigne embargo na naftu i obezbedi gorivo gradovima pod kontrolom opozicije u Srbiji, ne zato sto smo protiv pomoci opstinama pod kontrolom opozicije, vec zato sto se naftom lako manipulise. Raspodela nafte u Srbiji bi neizbezno pomogle Milosevicevom rezimu. Evropljani, kao i mi, traze najbolje nacine da pomognu demokratiji u Srbiji, i veoma su voljni da usaglase svoje projekte demokratizacije i budu sigurni da svi saljemo istu poruku ujedinjenja opoziciji u Srbiji.

Treci stub nase politike je napor da se u proces demokratizacije Srbije ukljuce susedne zemlje jugoistocne Evrope. Lideri ovih zemalja ce se sutra sastati u Sarajevu sa euro-atlantskim liderima, pod temom novog patka za stabilnost u ovom podrucju. Na tom sastanku, ucesnici ce potvrditi svoju cvrstu podrsku demokratskom razvoju i izraziti zaljenje sto SRJ ne moze da zauzme svoje punoipravno mesto na samitu zbog Milosevicevog rezima.

Mi smatramo da zemlje centralne i jugoistocne Evrope, svojim ogromnim iskustvom u prelasku na demokratske i trzisno-orijentisane institucije drustva, imaju mnogo da ponude stanovnicima SRJ. U tom smislu ohrabrujemo NVO i vlade u tom podrucju da stvaraju veze sa demokratskim pokretima u Srbiji i da s njima podele iskustva stecena u protekloj deceniji.

Konacno, uporedo s nasim nastojanjima da saradjujemo sa lokalnim partnerima, posebnu paznju i znacaj pozvecujemo podrsci i saradnji sa vladom Crne Gore.

Jutros sam primetio uvodnik u Vol Strit Zurnalu (Wall Street Journal) koji je optuzio SAD da zapostavljaju Crnu Goru. Zapanjuje me to sto je takav stav potpuno nekorektan i sasvim pogresan. Naravno, niko s nama nije razgovarao u vezi s tim uvodnikom. Cinjenica je da smo vec pre dve godine shvatili da Milo Djukanovic ima potencijal; da postane efektivna protivteza Milosevicu i njegovoj diktatorskoj politici. Poceo sam redovno da se sastajem sa Djukanovicem, cak i pre nego sto je postao predsednik Crne Gore pre godinu i po. Bio sam na njegovoj inauguraciji, kada nam se cinilo da bi javno prisustvo snaznih medjunarodnih faktora moglo da obeshrabri Milosevica u nameri da izvrsi puc. SAD su tokom proteklih nekoliko meseci obezbedile 20 miliona dolara za budzet Crne Gore, mada druge zemlje to nisu ucinile, i spremni smo da ucinimo i vise.

Uspostavili smo zajednicku ekonomsku radnu grupu, koja raspravlja o nacinima modernizacije crnogorske privrede. Dozvolili smo pristup crnogorskim brodovima u americke luke tokom sukoba, i izuzeli smo Crnu Goru od sankcija protiv SRJ od samog pocetka, kako bismo stimulisali njenu privredu.

Djukanovic je uspeo da stvori visenacionalnu koalicionu vladu koja se usresredila na politicke i ekonomske reforme i integraciju u evropske tokove. I on i njegova vlada su redovno dokazivali hrabrost i odlucnost u primeni reformi i otporu pokusajima Beograda da oduzme ustavna prava Crne Gore. Kao rezultat, nasa podrska Crnoj Gori je rasla, i obezbedili smo mnoge milione dolara u finansijskoj, tehnickoj i humanitarnoj pomoci kroz UNHCR.

Posto vlada Crne Gore danas predstavlja najverodostojniju i najsnazniju opoziciju u SRJ, verujemo da predsednik Djukanovic i Crna Gora mogu da odigraju konstruktivnu ulogu u promovisanju demokratskih promena u Srbiji. Mada suvise malena da direktno promeni Srbiju, moze da posluzi kao svetionik za srbijansku opoziciju. Ono sto je Crnoj Gori sada potrebno je konkretna podrska njenih evropskih suseda, a posebno izuzece od sankcija koje mi provodimo vec duze vreme. Mi smo urgirali kod Evropljana da zausmu napredniji stav prema Srnoj Gori i pruze joj konkretnu pomoc.

G. predsedavajuci, jasno je da nismo jos dosli do tacke gde mozemo reci da je Srbija nepovratno na putu demokratije. Nasi sadasnji napori, medjutim, mogu da postignu dve stvari. Kratkorocno, mozemo da pomognemo domacoj srbijanskoj opoziciji u usmeravanju njihove energije i uspesnijem usresredjenju besa i frustracije srbijanske javnosti. Dugorocno, mozemo da negujemo i jacamo one snage koje ce nositi zastavu demokratije dok god je Milosevic na vlasti. Ovo su veoma vazni ciljevi, kojima je neophodno Americko vodjstvo. Vasa podrska je od kljucnog znacaja.

Kao sto sam rekao, predlozeni Zakon o Demokratizaciji Srbije, koji bi odredio sto miliona dolara u sledece dve godine za projekte demokratizacije, je izvanredan primer zajednickog rada administracije i Kongresa po pitanju Srbije. Radujemo se saradnji sa Kongresom na uvodjenju demokratije u Srbiju i celu Saveznu Republiku Jugoslaviju, time uspostavljajuci stabilnost u toj regiji...

Saslusanja u Senatu, 2. deo

[SEN. SMIT:] Ambasadore Gelbard, pitam se je li previse balkanskih aveti na zivotu u Srbiji da bi cak i opozicija mogle da se ujedini i obori g. Milosevica. Kakve su sanse da se to desi? Mislim, da li vi vidite ovakav razvoj u skoroj buducnosti? Tolike partije, g. Draskovic, g. Djindjic – mislim, mogu li se oni odreci licnih ambicija kako bi radili zajedno za opste dobro naroda?

G. GELBARD: Pa, g. Predsedavajuci, jedna stvar koju sam naucio nakon tolikih godina na Balkanu je da nikada ne ne spominjem sanse za bilo sta.

SEN. SMIT: (smeje se.)

G. GELBARD: Ali voleo bih da budem prijatno iznenadjen ako se to zaista desi.

Kao sto sam spomenuo, trenutno je najveca prepreka frakcionastvo nekih elemenata opozicije i mogucnost da nisu nista naucili iz gresaka koje su pocinili u proslosti, kada su dopustili licnim razlikama, egoizmu i mozda nekim ideoloskim razlikama da se isprece na putu prema zajednickom cilju. Kao sto znate, g. Predsedavajuci, i kao sto Senator Bajden zna veoma dobro, koalicija Zajedno je ovu priliku upropastila tokom zime 1996-97, kadda su pobedu imali gotovo u ruci. Glavni uzrok toga su zaista bile licne razlike izmedju Draskovica i Djindjica. Cini se da su neki elementi opozicije tokom protekle godine pokazali da su ovoga svesni. Nekoliko koalicionih grupacija se razvilo na veoma pozitivan nacin, ukljucujuci Savez za Promene, Savez Demokratskih Politickih Partija i druge. Njihova poruka je, cini mi se, konstruktivna, napredna, i gleda u buducnost Srbije i SRJ.

Nasa poruka opoziciji je da ovaj put treba da uce na sopstvenim greskama jer im se nudi izuzetna prilika. Moraju da nadju nacina da, ako vec ne mogu da stvore jedinstven opozicioni front, barem razviju labavu koaliciju koja ce biti na istoj partijskoj liniji kako bi se izbeglo medjusobno glozenje. Dosad je potpisano nekoliko paktova o nenapadanju izmedju opozicionih grupa i partija. Ovo je dobar znak, i mi verujemo da je neophodno da se ovakav kodeks ponasanja nastavi, i da se usvoje zajednicki ciljevi na demonstracijama.

SEN. G. SMIT: Gledajuci u buducnost, mislite li da je Crna Gora i ono sto se tamo radi dobar model za razvoj Kosova? Hoce li i Crna Gora postati nezavisna?

G. GELBARD: Kao sto sam rekao u pisanoj izjavi, mi i dalje ukazujemo na vladajucu stranku i koaliciju u Crnoj Gori kao pravi primer koji bi Srbija trebalo da sledi, u smislu da su razvili jednu visenacionalnu, demokratsku koaliciju u kojoj su Srbi, Crnogorci, Albanci, Bosnjaci [sic] i drugi. U tom smislu, nadamo se da ce politicke partije u Srbiji, kao i NVO, sindikati i ostali, nesto nauciti iz ovoga.

Veoma je zanimljivo da vodje srbijanske opozicije uvazavaju predsednika Djukanovica ne zato sto je visi od njih, vec zato sto je on jasno pokazao volju i sposobnost da stvori uspesnu demokratsku koaliciju koja se zalaze za slobodno trziste. Zato se nadamo da biu ovo mogao da bude primer bilo za narod, politicke stranke i rukovodstvo Srbije, bilo na Kosovu.

SEN. G. SMIT: Je li to verovatno, i sta vi mislite da se zaista desava?

G. GELBARD: Pa, predsednik Djukanovic trenutno trazi bolju nagodbu u okviru postojeceg ustava.

Ustav sam po sebi nije los, problem je u tome kako ga je Milosevic izvrtao tokom proteklih 7-8 godina. Djukanovic sada trazi vecu autonomiju u okvirima ovog ustava, kao nacin da Crna Gora ostane u sastavu Jugoslavije, s cim se ni slazemo.

Nasa je zelja da Crna Gora ostane u sastavu Jugoslavije, i mislimo da je zemlja koju sacinjavaju jednake republika pristojan aranzman.

SEN. G. SMIT: Ambasadore Pardju, bez demokratskih promena u Beogradu, da li je realno ocekivati da Kosovo bude istinski autonomna pokrajina u Srbiji?

G. PARDJU: Na duge staze, nama je potrebna demokratska promena u Beogradu.

Mi cemo uciniti sve sto je u nasjo moci da stvorimo institucije demokratije na Kosovu bez obzira sta se desilo u Beogradu. Ali u pravu ste, postoje organicenja dok god je sadasnji rezim na vlasti. Slazem se s vama.

SEN. G. SMIT: Senatore Bajden?

SEN. BAJDEN: Gospodo, ovo su dve veoma dobre izjave. Imam toliko pitanja... ali da pocnem tu gde je predsedavajuci stao.

Crna Gora je, u sustini, uputila ultimatum Srbiji. U njemu se kaze, «Hocemo vecu autonomiju. Hocemo da uspostavljamo odnose sa drugim zemljama bez mesanja Beograda». I za njegovo ostavrenje su postavili rok. Onda ce da odrze referendum. Ultimatum je odlozen, koliko razumem, do septembra.

Ne znam kuda ovo vodi. Meni se cini da bi Milosevic pristankom na ovo pokazao da ima jos manje vlasti nego sto se trudi da pokaze, a ako ne prizna, nema nacina da spreci Crnu Goru u njenom naumu. Ne znam sta mogu da ucine kako bi sprecili ovaj razvoj. Da li biste ovo prokomentarisali, ambasadore Gelbard?

G. GELBARD: Prvo, po ustavu SRJ, dakle saveznom ustavu, a i ustavu Crne Gore, oni imaju odredjena prava koja mi ne bismo ocekivali od sastavnog dela suverene drzave. Na primer, imaju svog ministra vanjskih poslova i mogucnost da po ustavu provode neke oblike vanjske politike. Takodje imaju pravo da sprovedu referendum o nezavisnosti, oped po svom ustavu.

Meni se cini da na referendumu u ovom trenutku ne bi pobedila nezavisnost. Ali ono sto bi trebalo da bude jasno, Senatore, je da je Milosevic kugao Crnogorce u ovom pravcu vec dve godine. Kao sto sam spomenuo u svom svedocenju, Milosevic i njegova marioneta, bivsi predsednik Crne Gore Momir Bulatovic, su pokusali da zbace Djukanovica s vlasti pre njegove inauguracije 15. juna 1998. Tokom rata na Kosovu, pojacali su sastav VJ u Crnoj Gori sa normalnih 9.500 na 40.000, dodavanjem rezervista. Odnosi VJ i crnogorska policije, koju kontrolise vlada Crne Ge, su u veoma delikatnoj situaciji.

Mislim da je Milosevic znao da bi doslo do gradjanskog rata ukoliko bi armija pokusala da zbaci Djukanovica; vojska bi se raspala, a policija je veoma snazna. Pa ipak, crnogorska vlada pokazuje mudrost u svom delovanju. Djukanovic, po svojim javnim istupima, je jasno izjavio da ne zeli nezavisnost, vec samo jednaka prava unutar SRJ.

SEN. BAJDEN: Ali on je pretio referendumom, zar ne?

G. GELBARD: Pretio je referendumom, ali kao sto sam vec rekao, to je sasvim legitimno po njihovom ustavu.

SEN. BAJDEN: Da.

G. GELBARD: Zato hocu da vam odgovorim, hipoteticki, kuda ovo vodi. Djukanovic pokusava da na okupu odrzi koaliciju, da se nosi sa sve vecim delom stanovnistva kome se ne dopadaju Milosevicevi bojkoti i blokade protiv cronogorskog naroda, i mislim da je Predsednik Djukanovic uveliko zasluzan sto trenutno vrlo pozaljivo korava, cak i dok pokusava da ostane u Jugoslaviji.

SEN. BAJDEN: Divan ne-odgovor. (smeje se) Vrlo ga cenim. Meni se cini, posto nisam diplomata, a vecini ljudi nije stalo do spoljne politike pa zaborave sve sto kazem –

G. GELBARD: Ja nikad ne zaboravljam, Senatore.

SEN. BIDEN: Cini mi se da Djukanovic — i nije da ga sad kritikujem – gleda oko sebe i misli, «Kako da se dogovorim da dobijem veliki deo ovih sredstava za obnovu koja se dele po Balkanu?» Srbija ne moze da mu zatvori pristup. Bojkoti ne mogu da imaju nekog veceg ucinka, cak i da ih pokusaju.

Samo se pitam kako se sve ovo vidi u Beogradu, da li se oni plase referenduma, ili se Djukanovic plasi referenduma vise od Beograda, ali vi ste na to odgovorili kako treba.

Ambasadore Pardju, mi cesto spominjemo podrsku medijima, slobodnim i otvorenim. Kako? Kako da na tome radimo? Mislio sam da ste nesto u tom smislu spomenuli, ili mozda –

G. PARDJU: Da. Da.

SEN. BAJDEN: Bilo ko od vas dvojice. Koji mehanizmi postoje za to?

G. PARDJU: Pa, radimo preko nevladinih organizacija. Uspostavili smo, ako sto je Ambasador Gelbard spomenuo, prsten oko Srbije, koji koristi medjunarodne emisije, ali to sada nudimo i nezavisnim glasovima unutar Srbije. Koristimo medjunarodne resurse da napravimo program, a onda ga nudimo nezavisnim grupama.

SEN. BAJDEN: Hajde da se drugacije izrazim. Mozemo mi da obezbedimo redakcije, ali jesmo li spremni da zatvorimo redakcije iz kojih se siri propaganda?

G. GELBARD: Pa jesmo, Senatore.

SEN. BAJDEN: Jesmo. Ali mislim –

G. GELBARD: Tokom –

SEN. BAJDEN:– na duge staze? Je li –

G. GELBARD: Pa, kao prvo, tokom sukoba na Kosovu, mi i nasi saveznici smo–

SEN. BAJDEN: Ma znam ja to. Nego hocu da znam od sada pa nadalje.

G. GELBARD: Koliko ja znam, RTS je jos uvek odsecena od satelitskih komunikacija (EUTELSAT?) i mi smo se potrudili da ih iskljucimo kad god su pokusali da se prikljuce na drugi satelit – a bio je jedan pokusaj. Ono sto pokusavamo, koristenje medjunarodnih sredstava koje je spomenuo ambasador Pardju, posebno RFE («Slobodna Evropa»), RL («Radio-Sloboda») i prstena oko Srboje – to su sve privremene mere. Ono sto pokusavamo na duze staze je podrska domacim nezavisnim glasovima srbijanskog naroda, kroz mehanizme kao sto je ANEM – asocijacija nezavisnih elektronskih medija. Imamo novcana sredstva koja smo nameravali da isporucimo kada je izbio sukob, i kada je Milosevic zatvorio ove medije. Ali te finansije su na potezu da ponovo budu dostavljene tim medijima kako bi se podrzao razvoj nezavisnog radija i TV sirom Srbije. Podrzavamo i crnogorsku RTV, kako bi oni bili jos jedan glas za stbijansku opoziciju i Srbe uopste, kao i naravno za Crnogorce. Istrazujemo i druge nacine da poboljsamo ili ponovo uspostavimo slobodne srpske glasove unutar Srbije.

G. PARDJU: Mogu li ja nesto da dodam, Senatore?

SEN. BAJDEN: Da.

G. PARDJU: Mi – medjunarodna zajednica – zagovara stampanje novina koje su nekad stampane na Kosovu, a sada se stampaju u Makedoniji i isporucuju po Kosovu besplatno. Cucete o tome od Dzona Foksa (John Fox), iz Soros Fondacije. Oni su zasluzni za finansiranje nezavisnog radija na Kosovu. Mi to podrzavamo. Bivsu srpsku RTV u Pristini je preuzela medjunarodna zajednica, i odboili smo pristup jednoj grupi koja bi da dominira tom mrezom, posto ne zelimo jedan glas, i hocemo da obezbedimo da na ovome bude zastupljeno vise glasova.

Dakle, kao sto je Bob [Gelbard] spomenuo, na Kosovu se trenutno odvija vise programa.

SEN. BAJDEN: sta da radimo unutar Srbije? Na primer, Draskovic i dalje odbija da dozvoli pristup Studiju B, koji je, koliko ja razumem – sta, vise ne?

G. GELBARD: Ne, u stvari je dozvolio pristup Studiju B – oprostite – radiju B-292. Koliko ja razumem, Radio B-92, jedan od nezavisnih glasova, je upravo oziveo kao Radio B-292. Mi zelimo da Draskovic otvori pristup Studiju B ostatku opozicije, i tu poruku ce on od nas da dobije u narednih nekoliko dana.

SEN. BAJDEN: Poslednje pitanje, ako smem, g. Predsedavajuci.

SEN. G. SMIT: Naravno.

SEN. BAJDEN: Svi mi govorimo, ukljucujuci i mene, da nema dugorocne integracije Balkana i nedeljive Evrope dok je Milosevic na vlasti. Pitam se da li mu ovde dajemo previse uticaja. Bicu prezican.

Sve dok danasnji sastanak u Sarajevu – ili je sutrasnji? – bude uspesan, sve dok su obecanja stvarna, sve dok civilna policija radi, medije niko ne kontrolise, obnova Kosova, Makedonije i okolnih podrucja stvarno pocne, predvodjena Evropskom Zajednicom, ne znam sta Srbija pod Milosevicem moze da uradi kako bi nas uspeh u svemu ovome sprecila. I don’t know what Serbia can do, under Milosevic’s leadership, that can much effect whether or not we succeed in that part. Drugim recima, priznajem da nece biti resenja dok se narod Srbije ne suoci sa svojim liderima i onim sto je ucinjeno. Ali ne znam sta Milosevic i neprijateljski raspolozena Srbija mogu da urade kako bi sabotirali oko 500 projekata koje moramo da sprovodimo i ovako i onako, a iz kojih sada sastavljamo ekonomski i politicki plan za Balkan.

Sta ja to ovde ne razumem?

G. GELBARD: Senatore, ja verujem da Milosevic ima neogranicenu mogucnost izazivanja stete. Cak i sa toliko problema kod kuce, pokusao je da zbaci vladu premijera Dodika, umerenog politicara Bosanskih Srba u Republici Srpskoj. Bili smo u stanju da to sprecimo, i Dodik je iz sukoba izasao jak.

SEN. BAJDEN: Je li to povezano sa njegovim mogucnostima da — ako je to makar i moguce – silom podrzi bilo kakav napor koji pokusa da preduzme? Mogucnost da pruzi podrsku?

G. GELBARD: On jos uvek ima mogucnost delovanja silom, ne u Bosni, ali u Crnoj Gori, i nekim svojim perverznim nacinom –

SEN. BAJDEN: Kako? Budite specificni –

G. GELBARD: Putem armije.

SEN. BAJDEN: Ako se do desi, ne mogu da zamislim da medjunarodna zajednica i KFOR nece na to da se obruse kao je– mislim, kao odron. Ne razumem o cemu se radi. Mislim, da li u Alijansi postoji neka sumnja da ako VJ upotrebi oruzanu silu u Crnoj Gori mi necemo upotrebiti sve snage na nasem raspolaganju da ih unistimo?

SEN. SMIT: Hocete li da kazete da necemo? Mislim, ja –

G. GELBARD: Nisam siguran da je to trenutno u — da je to plan oko kojeg se NATO slozio, bilo za sada ili nakon isteka mandata. Ako nije –

SEN. BAJDEN: Ali –

G. GELBARD: – ono sto mene brine je da Milosevic opstaje stvaranjem stete. Trenutno je u najgorem polozaju u kom je ikada bio. Priteran je uza zid. Privreda je kolabirala. Plate su pre rata bile na nivou iz 1950-ih, a sada nemaju nikakve rezerve. Zato je neophodno da se rezim promeni, da se u Beograd dovede demokratska vlada kako bi se celo podrucje ujedinilo. Zato mi –

SEN. BAJDEN: Potpuno se slazem, ali dopustite da –

G. GELBARD: – smatramo da je to osnovni cilj nase vanjske politike.

SEN. BAJDEN: Kao sto znate, niko u Kongresu nije vise podrzavao taj zakljucak od mene, ali ja bih voleo da se smatram realistom.

Ideja da cemo do kraja godine da proizvedemo demokratski rezim u Srbiji je otprilike isto toliko verovatna koliko bi ova govornica mogla da ustane i proseta se po ovoj sali. Hocu da razuverim prisutne od najnovije ideje Stejt Departmenta, koja u njihovom zargonu kaze da cemo stici do nekog cilja koji je nemoguc. Najverovatnije cemo kuckinog sina bukvalno uhapsiti i odvesti u Hag. Da smo imalo pametni, to bismo uradili, ne samo figurativno, vec i bukvalno. Ali necemo, posto nasi evropski prijatelji nemaju volje, a mi nemamo volje da ih nateramo.

Zato se nadam da cemo ovo razjasniti. Cinjenica da je on ziv i zdrav u Srbiji – i izolacija Srbije i njega licno – ne znaci da smo necim spreceni u medjuvremenu da realizujemo neke od nasih planova. Ako je njima stalo da crknu u samoci, neka im bude – neka im bude! Sto me dovodi do pitanja o pomoci.

Mi govorimo – a evropljani kazu da cemo pbezbediti humanitarnu i finansijsku pomoc – da ne planiramo finansijsku pomoc ili pomoc za obnovu, vec samo humanitarnu pomoc. Mislim da je ovo jedna veoma tanka granica. I mislim da ce na njenu definiciju uticati nasa svest u kolikoj meri je on sposoban da stvara stetu i stice verodostojnost.

Kako spreciti Milosevica da prisvoji posledice zapadne pomoci Srbiji, posebno posto mediji nisu slobodni?

Ne trazim od vas da odgovorite, posto to ne bi bilo pravedno. Ako zelite, nemam nista protiv. Ali mislim da ovo jos nije gotovo. Nece biti gotovo dok njega ne bude bilo. Ali ne mozemo pretpostaviti da sve dok on ostaje tu gde jeste, ne mozemo da procenimo sta smo u stanju da uradimo van Srbije. To je moje skromno misljenje.

SEN. G. SMIT: Zeleo bih da dodan nesto izjavi Senatora Bajdena. Jedan od razloga sto sam glasao da podrzim predsednika Klintona i saveznike u njihovom delovanju na Kosovu je bio moje ubedjenje da ako je Milosevic u stanju da bude ovako nestasan, mi bi mogli da zaglavimo u Bosni na duze vreme. Ako polomimo zube njegovoj vojsci, vraticemo se kuci ranije. Je li to moje ubedjenje naivno?

G. GELBARD: Pa, prvo da odgovorim Senatoru Bajdenu–

SEN. G. SMIT: I usput, mislim da ce on da se ponasa nestasno ako kazemo da necemo na to reagovati.

G. GELBARD: Prvo da odgovorim Senatoru Bajdenu, Senatore, mada se s vama slazem.

Zato i dalje radimo na svim drugim inicijativama i saradjujemo sa Evropljanima na paktu za stabilnost, sto je regionalna inicijativa, pristup demokratiji, bezbednosti i ekonomskom razvoju. I to je ono sto po misljenju i treba da bude, regionalni pristup svemu.

Slazem se s vama i o granici koju ste spomenuli. Zato ni ne pokusavamo da se igramo oko pomoci. Jasno smo rekli da humanitarna pomoc znaci hranu i lekove. Razmatrali smo i druge oblike pomoci, ali kao sto sam spomenuo, cini nam se da je neophodno da odrzavamo tri stepena sankcija – vanjski zid, sankcije vezane za Kosovo i ratne sankcije.

Predsednik Klinton i celokupna adminsitracije odlucno smatraju da ove sankcije treba da ostanu na snazi sve dok – mislim, kao oblik odrzavanja ove izolacije. Jer, u pravu ste, bilo bi lako da se ova granica zamagli. Ja znam, Senatore, kao sto i vi znate, da ima zemalja koje su zainteresovane da vremenom predju odredjene granice.

SEN. BAJDEN: Mene brine sto mozda postavljamo prevelike ciljeve, pa ce i rezultat da bude neuspeh. Ako iduce godine ne bude demokratije u Srbiji, nakon godinu dana naseg belbetanja o demokratskim – ma znate sta, nema danas u Srbiji demokratskih snaga. Nije Draskovic nikakav demokrata. Nije on nikakva bombonjera. Bolji je od onog drugog, ali nije bombonjera. Mislim da moramo biti iskreni.

Cujte, samo da vam razjasnim na cemu ja stojim, kao jedan Senator, licno, velika je razlika izmedju vadjenja rusevina mosta iz Dunava kako bi nasi saveznici mogli da ga koriste, i gradnje novog mosta. Ja cu da ocistim rusevine. Ali cu da ucinim sve sto je u mojoj mocci da ne damo ni centa da izgraddimo novi.

I mislim da moraju da postanu svesni sta su omogucili Milosevicu da uradi i dok tamo ne bude demokratskih snaga, ja... Na primer, pitaju me novinari konstantno, izglasali smo koliko, sto miliona dolara – ne znam kome da ih damo? Znate?

Mislim, znate – znate kome bih ja zeleo da ih dam. Ali mi Amerikanci imamo tendenciju da mislimo, da li kao Ronald Regan u centralnoj Americi ili mi na Balkanu, da je tamo negde u senci neki demokrata ravan Dzefersonu koji samo ceka da ispliva na povrsinu i povede demokratsku alternativu. U Srbiji nema demokrata, bar oje sam ja uspeo da pronadjem. Mislim na demokratsko rukovodstvo koje ima realnu sansu da negde ide. Evo sta pokusavam da kazem. Mislim da stvari stoje ovako. Sekretar [Olbrajt] se naljutila kada sam pre mesec dana izjavio da treba da prestanemo pricati o Rambujeu, prestanemo govoriti kako zelimo da ih dovedemo za pregovaracki sto. Necemo mi da ih dovodimo za pregovaracki sto, vec da ih tucemo dok ne prestanu. To hocemo. I to je jedino sto je urodilo plodom.

Mislim da ako kazemo da nece biti uspeha dok nemamo demokratsku Srbiju, onda trazimo apsolutni uspeh. Ali bojim se da ce neki ljudi reci, pa dobro, koliko je vec vremena proslo – cetiri meseca ili sta vec? – pa jos nema demokratije. Pa sto onda da trosimo ovaj novac?

G. GELBARD: U stvari, mislim da sam u svojoj izjavi rekao da je tesko zamisliti postizanje demokratskog resenja u Srbiji na krace staze. Zato smo spremni da podrzimo demokratske snage –

SEN. BAJDEN: Znaci postoje demokratske snage.

G. GELBARD: Pa –

SEN. BAJDEN: Nema demokratskih lidera, medjutim.

G. GELBARD: Sutra ce na samitu u Sarajevu biti predstavnik demokratske opozicije Dragoslav Avramovic. On je veoma visok zajednicki faktor i deo Saveza za Promene. Vuk Draskovic je individua sa mnogo mana, ali –

SEN. BAJDEN: On je Raspucin 21. veka – skoro. Mislim, jos nismo u toj fazi.

G. GELBARD: Reci cu mu da ste to rekli. (smeje se)

SEN. BAJDEN: Rekao sam to i njemu.

G. GELBARD: Da.

SEN. BAJDEN: Znaci, rekao bih mu da –

G. GELBARD: Jos uvek se nadam da on moze da bude deo resenja tamo—

SEN. BAJDEN: I ja se nadam, ali na tome treba poraditi.

G. GELBARD: G. Predsedavajuci — bice nam potrebno mnogo truda.

SEN. BAJDEN: Da, on je veoma tezak za odrzavanje.

G. GELBARD: Znam. Verujte mi, znam. (smeje se)

G. Predsedavajuci, u vezi s vasim pitanjem – (zastaje) – Republika Srpska je iz sukoba izasla sa znacajno ojacanim umerenim rukovodstvom. Dodikova vlada je jaca nego sto je bila na pocetku godine. Jaci su negos to su bili nakon septembarskih izbora.

Kad sam se poslednju put sreo sa Premijerom Miloradom Dodikom pre oko meseca dana, bio je mnogo opusteniji, mnogo pouzdaniji u svoju sposobnost da vlada. Sada vidimo ekstremiste, koji su oslabljeni septembarskim opstim izborima, kako postaju sve slabiji. Visoki Predstavnik Karlos Vestendorp, koji odlazi sa te duznosti sutra, je smenio predsednika Poplasena, lidera Radikalne stranke. Sada je jasno da su Radikali slabiji nego ikada, kao i Karadziceva SDS. Nama se cini da su sanse umerenih politicara bolje nego ikada. I mada je put jos dug, stvari se cine bolje nego ikad.

SEN. G. SMIT: Hvala.

G. PARDJU: Mogu li samo nesto da kazem po pitanju demokratije? Nemamo iluzija o ljudima s kojima imamo posla, ali mislimo da vecina Srba zeli demokratiju. U tom smislu, ne mislim da treba da prestanemo raspravljati o tome, Senatore. Mislim da moramo da i tome raspravljamo kao pitanju –

SEN. BAJDEN: Ne predlazem da o tome ne raspravljamo. Predlazem da o tome raspravljamo realno. Mislim, na primer, neverovatno je sta se desava kada eliminisemo ekstremiste. Najbolje sto se ikada desilo Republici Srpskoj je kada smo ubili boga u Milosevicu. Sada nemaju izbora. Zato se desilo ovo sto se desilo. Nisu tu nista izbori napravili, vec cinjenica da je Vestendorp imao pravu ideju, kao prvo; a kao drugo, sto nema drugog izbora. Beograd vise nije svetionik, mesto odakle se trazi pomoc, primer. Nema izbora. Neverovatno je kakav to ucinak ima na ekstremiste u ovim zemljama.

I to je najbolja stvar koju smo — moj san je da posetim Milosevica u zatvoru. (smeh) Iskreno. Ne glumim licemera. Ako stavite Milosevica u zatvor, stvari ce se drasticno promeniti u tom podrucju.

Ako mi kazete, «Mozemo ga ostaviti gde jeste, ili ga poslati avionom negde – kao bivseg vodju Ugande, kako ono bese, Idi Amin? – i damo mu 'Idi Amin pasos' i posaljemo ga negde». Ja bih rekao ne, ostavite ga gde jeste, ostavite ga tamo dok mu ne stanemo u kraj. Bacimo ga u zatvor. Jer osim toga, ne znam kako mozemo da postignemo cilj. Usput, cesto mislim da Karadziceva ima pogresno ime – treba da izbacimo «D». Mislim ovo su zli ljudi. Zli. Nema u njima nicega dobrog.

SEN. G. SMIT: Kada posetite taj zatvor, Senatore Bajden, voleo bih da budem s vama. Gospodo, hvala vam na svedocenju. Cenimo vas trud.

SEN. BAJDEN: Hvala

***

Carevo Novo Odelo mozete da citate ovde ili na http://www.emperors-clothes.com

Ako zelite da pomognete Carevom Novom Odelu, posaljite nam donaciju preko bezbednog kanala na http://www.emperors-clothes.com/howyour.html. Vasim donacijama placamo troskove programa koji nam obezbedjuju potrebne informacije. Svaka donacija, mala ili velika, je od velike pomoci.

Cekove mozete da saljete postom na sledecu adresu:

Emperor’s Clothes, P.O. Box 610-321, Newton, MA 02461-0321. (USA)

Hvala.

www.tenc.net
[Carevo Novo Odelo]