Humanitarni Spijuni

Pise: Dzered Izrael (revizija 9 februara 2000)

www.emperors-clothes.com

Prevod i Obrada: Nebojsa Malic

Izgleda da postoje dve vrste humanitarnih organizacija u Novom Svetskom Poretku: Lopovi i Spijuni. O lopovima je rec u clanku Ukaljana Duga. Ovde se osvrcemo na rad spijuna, kao i lazova koji se trude da ih opravdaju.

Vec nekoliko dana istrazujem spijunski skandal oko organizacije CARE, sto je zaista Sizifov posao. Kad god se ucini da se iskopala sva prljavstina koja moze da postoji, nizbrdo pocne da se kotrlja jos skandaloznih otkrica (ne zamerite sto mesam metafore). CARE je definitivno kompromitovana ovim skandalom, ali u tome nije usamljena. U istom drustvu su i vlada Australije, SAD, OEBS (Organizacija za Bezbednost i Saradnju u Evropi) i mas-mediji na Zapadu – oni mozda ponajvise.

Drugog novembra 1999., australijska Televizija SBS je objavila da je organizacija CARE vrbovala spijune za NATO unutar Jugoslavije.

Adresa transkripta SBS programa se nalazi nesto nize i vredi ga procitati. Ali pre nego sto pogledate transkript, predlazem vam da procitate ovaj materijal, jer u velikom smislu otkriva vecu sramotu nego TV program. Kao i obicno, zapadni novinari su ovu tajnu «otkrili» samo u odredjenoj meri...

Spijuni ili siroti humanitarci?

Tri radnika CARE Australia – Australijanac Stiv Prat [Steve Pratt], koji je predvodio operaciju u SRJ, Piter Valas, [Peter Wallace] takodje iz Australije, i Juugosloven Branko Jelen – uhapsena su na granici sa Hrvatskom 31. marta 1999. SRJ ih je optuzila za koristenje CARE kao paravana za spijunazu u korist NATO.

Funkcioneri CARE Australia su docekali optuzbe sa podsmehom i tvrdnjom da je CARE pptpuno neutralan i da je priznanje koje je Prat potpisao, a koje je objavljeno na RTS, bilo iznudjeno pod pretnjom sile. Zapadni mediji su pruzili podrsku CARE–u, predstavljajuci trojku kao Dobre Samaricane ciji je jedini greh bio sto su se zatekli u pogresno vreme na pogresnom mestu i postali zrtve paranoje i ratne propagande Srba. CARE nije uprljala ruke...

Ili mozda jeste?

Tu na scenu stupa TV emisija australijskog SBS-a od 2. novembra 1999. U njoj se otkriva da je CARE ucestvovala u zaposljavanju i placanju posmatraca OEBS-a na Kosovu od oktobra 1998 do marta 1999. To nije nikad bilo sporno.

Kao sto cete videti u transkriptu, neki radnici CARE-a pravdaju program zaposljavanja za OEBS na osnovu statusa posmatraca kao legitimnih mirotvoraca. Nazalost, ovo jednostavno ne pije vode.

Ciljevi posmatracke misije na Kosovu [KVM]

Uspostavljen «pregovorima» (dakle, na silu) pod pretnjom NATO bombardovanja u oktobru '98, sporazum o posmatracima je dopustio da OEBS posalje nenaoruzane posmatrace na Kosovo kako bi navodno smirili tenzije. Medjutim, sve cinjenice o KVM-u ukazuju da prava uloga misije nije bila mirotvoracka, vec vojno-obavestajna.

- Njen sef je bio Vilijem Voker [William Walker]. Voker nije imao nikakvog iskustva kao pregovarac. Nije bio cak ni strucnjak za balkansku istoriju ili politiku. Njegova struka su bila tajne operacije i borba protiv gerilaca. Vokerova uloga u skandalu Iran-Kontra i podvizi u pravdanju zlocina odreda smrti u El Salvadoru ocigledan su dokaz da je on u stvari visoki agent obavestajne sluzbe. (Detaljan opis Vokerovog ucinka u centralnoj Americi ce uskoro biti objavljen u Carevom Novom Odelu. Do tada, dovoljno je samo da se kaze kako su ove cinjenice neosporne.)

- Americki posmatracki tim je dosao iz redova firme Dyncorp iz Virdzinije, koja se obogatila na ugovorima sa americkom vladom. Na saslusanju u Senatu 1992., kada je u pitanju bila njegova kandidatura za direktora CIA-e, R. Dzejms Vulzi [R. James Woolsey] je izjavio: «Ja posedujem samo cetvrtinu procenta razvodnjenih deonica kompanije po imenu Dyncorp, koja se nalazi ovde u blizini Vasingtona. Ta firma je, s vremena na vreme, imala nekoliko manjih ugovora sa Centralnom Obavestajnom Agencijom [CIA].» Ah, kakve li minimalizacije. Medju Dyncorp-ovim «manjim ugovorima» su bili spijunski projekti u Kolumbiji i Peruu. (O ovome uskoro u Carevom Novom Odelu. I za ovo postoje dokumentarni dokazi.) U slucaju Kolumbije, Klintonova administracija je optuzena da koristi Dyncorp kako bi zaobisla zakonsku zabranu pruzanja americke pomoci brutalnoj kolumbijskoj armiji.

Sta to sve znaci? Pa znaci da su sef posmatracke misije i njegov americki tim povezani sa spijunskim operacijama i odredima smrti u centralnoj Americi. Izuzev toga, nemaju nikakve kvalifikacije za rad na Kosovu.

S obzirom na ovakvu strukturu, zar nije logicna pretpostavka da je cilj «posmatraca» Zapada (tj. SAD) da a) vrse vojno-obavestajne zadatke i b) da uspostave kontakte i kordinaciju sa vodjama OVK, cije akcije – ubistva civila srpske i albanske nacionalnosti, kao i sluzbenika Srbije od policajaca i vojnika VJ do radnika u obrazovanju, elektroprivredi, pa cak i sumara – veoma lice na metode odreda smrti iz latinske Amerike?

U stvari, zar ne bi bilo jos logicnije da se zakljuci kako su taktika OVK i taktika odreda smrti slicne upravo zato sto su ih obucavali identicni (americki) savetnici?

U sluzbi ovakve posmatracke misije je CARE vodila biro za zaposljavanje i platni promet.

Cak je i zapadna stampa implicitno priznala da su Voker i drustvo spijuni. Uzmite za primer sledeci citat iz LA Times-a:

Medju njegovim [Vokerovim] ranijim zadacima su dvogodisnja misija u Hondurasu (1980-1982), kada je ova centralno-americka zemlja bila Vasingtonov tajni put za oruzje i podrsku desnicarskim Kontrasima, koji su se borili protiv sandinisticke vlade u susednoj Nikaragvi.

Takodje je bio sef politickog odeljenja americke ambasade u El Salvadoru, jos jednom kriznom zaristu centralne Amerike, od 1974 do 1977, a zatim ambasador u toj zemlji (1988-1992). Kao diplomata u zemljama koje su tako visoko kotirale na listi Vasingtonovih vojnih interesa, Voker nije mogao da ne bude umesan u neku vrstu spijunaze, kaze Dzon Pajk [John Pike], vojni analiticar Federacije Americkih Naucnika [FAS] iz Vasingtona. «Ovo su zadaci na liniji fronta, gde je duznost od njega zahtevala da se upozna sa metodama i ogranicenjima obavestajnog rada,» kaze Pajk, dodajuci da bi bilo iznenadjenje da su Voker i njegov tim bivsih oficira i drugih strucnjaka dosli na Kosovo bez opreme za priluskivanje radio-signala. «Da se ovako izrazim, bilo bi idiotski da se time ne bave. Mislim, zar treba da se oslanjaju na novinske izvestaje?» ( LA Times, 21. januar 1999)

 

Pustolovine gospode Prata, Valasa i Jelena

Dakle neutralna, humanitarna organizacija (CARE) se bavi zaposljavanjem posmatraca, odnosno spijuna, u misiji na Kosovu koju predvode agenti CIA-e. Uskoro po okoncanju misije i pocetku NATO bombardovanja, Jugosloveni su uhapsili tri humanitarna radnika CARE koje su optuzili za spijunazu.

Hapsenje se dogodilo 31. marta. Funkcioneri CARE su ispocetka tvrdili da ne znaju sta se desilo sa trojkom. Onda se Stiv Prat pojavio na televiziji Srbije, RTS, 11. aprila. Evo teksta emisije RTS koju je transkribovao britanski BBC:

[Spiker] Koordiniranom akcijom snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije razbile su spijunsku mrezu koju je predvodio Major Stiv Prat. Navedeni je sakupljao podatke o pokretima naih vojnih i policijskih snaga pod okriljem humanitarne organizacije Care International pre pocetka agresije na nasu zemlju, a tokom agresije podatke o ucinku bombi.

[Prat, na engleskom uz prevod na sprski posle svakog pasusa] Zovem se Stiv Prat. Rodjen sam 1949. godine u Australiji, i drzavljanin sam Australije. Pre dolaska u Jugoslaviju radio sam u severnom Iraku, Jemenu, Zairu, Ruandi i Keniji za humanirarnu orhanizaciju CARE iz Australije.

Po dolasku u Jugoslaviju, u ovoj zemlji sam obavljao obavestajne zadatka pod paravanom Care Australia. Moj fokus su bili Kosovo i ucinak bombardovanja. Iskoristio sam nase zaposlene, gradjane SRJ, za prikupljanje informacija. Jasno mi je kakvu stetu su moje akcije nanele ovoj zemlji, za sta mi je veoma zao. Osudjujem bombardovanje ove zemlje.

[Snimak prikazuje Prata kako sedi za stolom i govori. Televizija takodje pokazuje Pratov pasos. Nema nikakvih vidljivih znakova zlostavljanja na Pratu] (BBC, 13 april, 1999)

Zapadni mediji su odmah doveli u pitanje emisiju RTS-a. Jedan izvestaj agencije AP 12. aprila je nosio naslov: «Tap kaze: Slika slika priznanja humanitarca je mutna». U tom izvestaju, direktor CARE za Australiju Carls Tap [Charles Tapp] je odbacio istinitost emisije RTS zato sto je Prat prikazan u profilu, nije bilo moguce videti njegove oci, i zato sto priznanje nije bilo dovoljno precizno. (Izjavio je da bi «priznanje» trebalo staviti «pod velike znake navoda».) Izvestaj Agence France Presse od 12. aprila je nosio naslov «Jugosloveni prisilili naseg radnika da prizna spijuniranje.»

Ovakvo izvestavanje, koje je prakticno bilo anti-jugoslovenska propaganda, potpuno je zanemarilo istinu; a ako je pomalo i otkrivalo, takvi navodi su odbaceni s prezirom.

Clanak koji je osvanuo 11. aprila u australijskom Sandej Telegrafu [Sunday Telegraph] citira izjavu Pratove majke, gospodje Mevis Prat [Mavis Pratt] o proslosti njjenog sina. Nisam bio u prilici da vidim celi clanak, ali je srecom nekoliko recenica citirano u nekoliko drugih medija. Jedan od njih je izvestaj AP koji je objavljen samo par sati nakon clanka u Sandej Telegrafu. Prema ovom izvestaju, gospodja Prat je izjavila za Telegraf da je njen sin radio za CARE u Iraku:

«On je javljao UN sta je Irak radio, bio je posmatrac. Irak je raspisao poternicu za njim, pa su morali da ga hitno evakuisu.»

Drugim recima, bio je spijun.

 

Brze, brukaj majku!

Kakva se reakcija mogla ocekivati na izjavu gospodje Prat i na priznanje njenog sina od funkcionera CARE?

CARE se predstavlja kao politicki neutralna humanitarna organizacija. Da li to znaci da njeni rukovodioci treba da pristupe situaciji na neutralan i oprezan nacin? Mozda izjavom da veoma postuju uhapsene radnike i da ce uspostaviti fond za njihove advokate? Zar ne bi svaki drugaciji pristup kompromitovao njihovu neutralnost i doveo u pitanje njihovu motivaciju?

I sta je sa medijima? Posto drzave poslovicno koriste spijune, a posto je spijunima da bi bili efikasni potreban nekakav paravan, zar ne bi bilo logicno da se ova asfera predstavi cinjenicama, a ne propagandnom tehnikom skrojenom da obmane javnost?

CARE i mediji napadaju Jugoslaviju

Analizirajte sada clanak AP [Asosijeted Pres] od 11. aprila, od naslova pa nadalje. Vecina ljudi cita samo naslove, a ako i procita jos nesto, naslov obicno odredjuje stav prema clanku.

Kakv bi, dakle, naslov logicno pristajao ovoj reportazi? Nesto kao:

Majka kaze da je uhapseni humanitarac spijunirao i ranije

Umesto toga, AP se odlucuje za:

CARE izjavljuje da su Srbi «priznanje» iznudili pod pritiskom

Ovo je veoma teska optuzba. Njenim stavljanjem u naslov, AP je ucinio verodostojnom. Da li je ta verodostojnost zasluzena?

Snimak RTS u kojem je Prat priznao je tek emitovan. Sta su Carls Tap ili bilo ko u CARE mogli da znaju o tome sta se stvarno desilo?

Pa znali bi, ako im je Prat vec ranije rekao da se bavi spijunazom. Ali ako je Prat bio spijun a nije nikome rekao, onda nisu mogli da znaju.

Prema tome, Tapovo osporavanje optuzbi je bilo ili a) laz (posto je znao da je Prat spijun pa je zato tvrdio da nije) ili b) cisto nagadjanje (zato sto nikako nije mogao da zna da li je Prat kriv ili ne).

Cemu onda naslov? Kosriscenjem floskule «iznudjeno pod prisitkom», naslov stvara utisak kod citalaca da su u pitanju bile pretnje i mucenje. Mada sam clanak nicim ne dokazuje ovu optuzbu, naslov sam po sebi ima znacajan efekat.

Uzmite u obzir da ‘CARE’ nije osoba, vec organizacija. Kako moze CARE da izjavljuje bilo sta? Citirajuci organizaciju umesto njenog funkcionera, AP racuna na imidz CARE na Zapadu kao neutralne, altruisticke, casne organizacije. Mozda bi portparol CARE lagao, ali sama CARE – nikad!

Trik-pitanje

Takodje primecujete da koncentrisanjem na pitanje kako se doslo do priznanja (navodno «pod pritiskom») clanak AP predstavlja (lazan) utisak da je Pratova nevinost uspostavljena kao cinjenica.

Ova tehnika je vrlo slicna trik-pitanju. Cuveni primer je «Da li jos uvek maltretirate svoju suprugu?» Koriscenje «jos uvek» skrece paznju sa cinjenice da za glavnu optuzbu nema nikakvih dokaza – dakle, nemamo na osnovu cega da zakljucimo da ste bilo kada maltretirali svoju suprugu. Na isti nacin se ovde, naglasavanjem u naslovu nacina na koji se doslo do (navodno) laznog priznanja (dakle «pod pritiskom») skrece paznja sa cinjenice da ni na jednom mestu nema dokaza da je priznanje zaista netacno.

U prvom pasusu zatim stoji:

Humanitarna agencija CARE Australia je izjavila u ponedeljak da je navodno priznanje njenog radnika Stiva Prata da je spijun, koje je objavila televizija Srbije, potpisano pod prisilom.

Ovim se samo ponavlja naslov, sto predstavlja traljavo izvestavanje – osim ukoliko je namera da ovu mantru naucimo napamet. Spremamo li se, mozda, za ispit?

Sledi drugi pasus:

CARE i vlada Australije su zahtevali da im se odmah omoguci pristup Pratu i njegovom kolegi Piteru Valasu, koje su jugoslovenske vlasti uhapsile 31. marta nakon sto su iz Beograda krenuli ka Crnoj Gori kako bi pomogli izbeglicama.

Jos uvek bez izjave specificnih pojedinaca, AP ubacuje u igru i drugu instituciju, vladu Australije, kako bi pojacao verodostojnost clanka. Toliko je, naime, Jugoslovenski greh da se sve institucije oglasavaju tim povodom.

Nadalje, prenoseci da su ove institucije «zahtevale da im se odmah omoguci pristup» Pratu i Valasu, AP insinuira da Jugoslavija takav pristup sprecava. Ovo opet insinuira da Jugosloveni nesto kriju – recimo, dokaze da je Prat maltretiran u zatvoru. Skrecem vam paznju da se ni ovde ni bilo gde drugo u clanku uopste ne spominje normalna procedura pristupa optuzenom za spijunazu u korist alijanse koja u tom trenutku, najgrublje krseci medjunarodno pravo, bombarduje zemlju koja ga je uhapsila.

U pasusu jos stoji da su radnici CARE uhapseni nakon sto su:

iz Beograda krenuli ka Crnoj Gori kako bi pomogli izbeglicama. (moj kurziv)

[Ako su isli u Crnu Goru, sta su onda radili na Hrvatskoj granici? – prim. prev]

Kako moze AP da zna zasto su Prat, Valas i Jelen napustili Beograd? Zar nije bilo moguce da su krenuli da spijuniraju sa druge lokacije? Ili da izbegnu kontraobavestajne sluzbe? A priori izjavom da su imali humanitarne motive, bez ikakvih dokaza, clanak pojacava utisak da su uhapsena trojica nevini.

Malo nize, po prvi put se imenom i prezimenom navodi funkcioner CARE:

Koordinator za krize Brajan Dulan [Brian Doolan] je izjavio da je moguce da su Valasu i lokalnom osoblju pretili kako bi iznudili priznanje. (moj kurziv)

«Moguce» da su im pretili. Dva pitanja: a) Zar koristenje reci «moguce» ne protivreci u potpunosti naslovu i ostatku clanka, u kom se jasno kaze da je CARE (kao osoba) izjavila da je priznanje definitivno iznudjeno pod pritiskom i b) zar mogucnost da je priznanje iznudjeno pretnjama nije uvek prisutna?

Posto nam je vec vise puta receno da je Prat priznao pod pritiskom mogao bih da se kladim da citaoci nisu ni primetili ovo «moguce.»

Clanak se nastavlja:

Dulan je izjavio kako su optuzbe protiv Prata «apsolutno besmislene».

Ako je Prat «mozda» priznao pod pritiskom (sto implicitno znaci da «mozda i nije»), zasto je Dulan tako siguran da su optuzbe besmislene? AP ignorise ovu ociglednu protivrecnost. Uz to ni ne pokusava da balansira pristup izjavom sa jugoslovenske strane, recimo od organa bezbednosti. Skeptik bi onda mozda upitao, «Posto je jasno da g. Prat moze da bude spijun a da to g. Dulan ne zna, kako je g. Dulan tako siguran da su optuzbe besmislene?»

Clanak nastavlja u istom tonu u sledecih osam pasusa, jacajuci utisak da je Prat nevin, sve dok ne dodjemo do citata gospodje Prat na kraju. Ali citaocima se ne dozvoljava da sami prosude, vec im se u tome pomaze izjavama sefa CARE Australia Carlsa Tapa, smestenim pre i posle citata gospodje Prat. U tim izjavama, Tap napada navode da je Prat spijunirao u Iraku, napada novine koje su te navode objavile, i cak pokusava da diskredituje gospodju Prat (zato sto je starija osoba). Evo kako clanak AP glasi:

...[Tap] je odbacio navode da su oni [uhapseni radnici CARE] radili za bilo koju drugu organizaciju u bilo kom svojstvu.

Sa hrvatsko-jugoslovenske granice, Tapo je napao i novinski izvestaj u kojem je Pratova majka, Mevis Prat, izjavila da je njen sin dostavljao informacije o irackim trupama snagama UN tokom Zalivskog rata.

«On je javljao UN sta je Irak radio, bio je posmatrac. Irak je raspisao poternicu za njim, pa su morali da ga hitno evakuisu.» izjavila je ona [gospodja Prat].

Tap je odgovorio da je gospodja Prat starija osoba i dodao, «Iskreno smatram da je ovo veoma los primer novinarskog rada.» (AP Worldstream, nedelja, 11 april 1999.)

Kad malo bolje razmislite, citat gospodje Prat je jedina vest u celom clanku. Sve ostalo je usmeravanje javnog mnenja. AP je ocigledno namerio da garantuje kako ce citaoci razmisljati o hapsenju sa predrasudom da su Prat i ostali nevini. Zasto?

Izjave funckionera CARE dovoljno govore same po sebi. Razmislite: Prat priznaje 11. aprila. Vec oduceg dana, Sandej Telegraf stampa izjavu snjegove majke. U orku od par sati, AP objavljuje ljutite demante funkcionera CARE. Kako su ovi funkcioneri mogli biti toliko sigurni da su u pravu u tako kratkom roku? Zasto su reagovali pre istrage i rasprave o situaciji, sto bi ukljucivalo i tajne kontakte sa jugoslovenskom vladom? Zar ovako ljutit i brz odgovor ne stvara utisak:

- da su Prat i ostali zaista spijuni;

- da je Tapu i Dulanu potpuno jasno da su Prat, Valas i Jelen spijuni jer su oni spijunsku operaciju i organizovali;

- da su funkcioneri CARE bili zabrinuti da ce jugoslovenska vlada – ili, sto bi bilo jos gore, Prat i Valas – objaviti dodatne informacije, mozda razotkriti umestanost CARE (i australijske vlade?) na visim nivoima, spomenuti spijunske aktivnosti CARE u drugim zemljama, itd. Zato je bilo od najveceg znacaja da se sto pre (u nedelju!) hapsenje i priznanje u potpunosti diskredituju. Argumentom da je priznanje «iznudjeno pod pritiskom», da su optuzbe «besmislene» i da gospodja Prat ne zna sta govori, nadali su se da ce zapadna javnost odbaciti bilo kakve dalje navode Beograda, Stiva ili Mevis Prat.

Svaka cast satelitskom telefonu

Cetiri meseca kasnije, Jugoslavija je oslobodila Prata i Valasa. U tadasnjem izvestaju, australijska novinska agencija AAP je objasnila da su jugoslovenski granicari nasli:

...detaljne mape, satelitski telefon i portabl-kompjuter u kolima kojima su Prat i Valas pokusali da predju u Hrvatsku.

Zar ova informacija nije trebalo da bude udarna vest u aprilu? Umesto toga, mediji su objkavili preventivne demante, kao na primer u ovom izvestaju AAP­a  od 15. aprila:

Radnik CARE Australia Stiv Prat, uhapsen u Jugoslaviji kao spijun, je zaista prikupljao podatke o vojnim aktivnostima, izjhavio je danas njegov bivsi kolega.

Ali ti podaci bi bili koristeni iskljucivo za planove organizacije CARE i ne bi bili dostavljeni bilo kome drugom, izjavio je Toni MekGi [Tony McGee]...

Neverovatno, zar ne? Zasto bi CARE tek onako sakupljala podatke o vojnim pokretima? Clanak se nastavlja:

G. MekGi, kao i Prat bivsi oficir australijske vojske, je izjavio da ga vojni objekti i pokreti trupa nikada nisu interesovali osim u smislu da bi mogli da uticu na bezbednost i operacije CARE.

Pa jesu li svi radnici CARE bivsi oficiri? Zar CARE ne zaposljava obicne civile? I sta da mislimo o MekGijevoj izjavi da vrbovanjem (navodno) bivsih oficira CARE osigurava da njene radnike vojni objekti i pokreti trupa nikada nece interesovati «osim u smislu da bi mogli da uticu na bezbednost i operacije CARE»?

U slucaju da citaoce nije ubedio kako profesionalne vojnike nikada ne bi interesovale vojne informacije, MekGi dodaje:

«U svakom slucaju, mnogo bolji podaci se mogu da se dobiju od satelita nego od humanitaraca na terenu.»

Dakle Prat garantovano nije bio spijun zato sto se bivsi oficiri ne interesuju za vojne informacije koje spijuni obicno prikupljaju, a cak i da je bio spijun, od njegovih zapazanja ne bi bilo velike vajde. Zar ovo ne zvuci sve vise i vise kao da je Prat zaista spijun i da sve njegove kolege to znaju?

Koja je svrha MekGijeve izjave? Jedino objasnjenje koje se meni cini logicnim je da su funkcioneri CARE znali da je Prat sa sobom imao sumnjivu opremu i opise kretanja vojnih jedinica kada je uhapsen; postojala je opasnost da Jugosloveni ovo objave. MekGi je pokusao da unapred pripremi javnost za tu mogucnost. A mediji su posluzili kao dobrovoljan provodnik za propagandu.

Pratova kritika NATO?

Evo naslova AAP clanka od 12. aprila:

Bivsi major nije spijun, tvrde kolege iz CARE

U ovom clanku se prepricava sluzbena verzija Pratove biografije. Receno nam je da je svoj armijski staz proveo u logistici, odakle je na poziv bivseg premijera Australije i predsednika odbora CARE Malkolma Frejzera [Malcolm Fraser] dosao u tu organizaciju.

Na poziv koga?

Kako to da obicnog majora Premijer poziva licno? Zar to nije samo po sebi sumnjivo?

Ali AAP ne postavlja neugodna pitanja. Clanak zatim kaze da je Prat:

Kritikovao NATO bombardovanje i javno protestovao protiv napada na izbeglicki kamp CARE u kome je poginulo 9 ljudi.

Ovo bi trebalo da uspostavi Pratovu neutralnost. Kao, evo, kritikuje NATO – samim tim nije kriv.

Ali pogledajte sta je Prat zaista rekao, citiran u internet-biltenu AAP 29. marta. Rec je o NATO bombardovanju izbeglica koje su zivele u napustenoj kasarni:

«Pretpostavljam da je centar bio u blizini vojnih ciljeva. Informacije koje su meni dostupne ukazuju da je to ipak bila popratna steta,» izjavio je g. Prat said. Medju poginulima je bilo zena i dece, srpskih izbeglica  koje su pobegle iz Bosna tokom rata 1995.

«Nisu gadjani direktno, ne cini se da su ih gadjali namerno.» ...Rekao je da je centar u kome je poginulo osam izbeglica smesten na oko 60 kilometara jugozapadno od Nisa, u staroj kasarni koju su sacinjavale drvene barake. Dve od devet zgrada su razorene, ukljucujuci jednu koja je izgorela, kada je NATO pogodio skladiste udaljeno oko 100 metara. «Verujem da je [steta] bila slucajna...»

Jos jedna osoba je poginula u Pristini, glavnom gradu Kosova, u izbeglickom smestaju blizu policijske stanice. «Opet mislim da je izbeglicki centar bio preblizu meti napada NATO. Ovakve stvari se desavaju u ratu, ali je to svejedno tuzno,» izjavio je [Prat].

Zar ovo lici na «kritikovanje NATO» ili javno protestovanje zbog razaranja izbeglickih logora CARE»? Ili je ovo u stvari pravdanje NATO od odgovornosti za zlocin?

Zasto «apsurd», gospodine Dauner?

Dva dana nakon sto je Prat priznao na RTS-u, Londonski Gardijan je objavio:

Australijski ministar vanjskih poslova Aleksander Dauner [Alexander Downer] je odbacio navode vlade Srbije da su se dva Australijanca – koja su nestala pre dve nedelje – bavila spijunazom kao «apsurdne.» [The Guardian, London, 13. april 1999]

Zamislite da vam sused kaze da vasa drvena kuca gori, a vi mu odgovorite: «Kakav apsurd!»

Mislim, moguce je da to nije slucaj, ali nije apsurdno. Kako Dauner moze da bude toliko siguran?

Izjava australijskog ministra vanjskih poslova Daunera ukazuje na njegovu zelju da, u odsustvu dokaza, ipak dokaze kako je Prat nevin. To ga ubraja u dobro drustvo – Tap, MekGi, Dulan, AP, AAP i ostali mediji su svi pokusali da ubede javnost kako Prat nije kriv. Gardijan je mogao da doprinese novinarstvu pitanjem Dauneru: «Otkud znate? Zasto je svakome toliko stalo da dokaze kako Jugosloveni lazu? Da li bi ovo mogla da bude preventivna laz kako niko ne bi poverovao buducim navodima Jugoslavije da je CARE umesana u spijunazu?”

Ali Gardijan ta pitanja nije postavio. Ocigledno je i njima stalo da dokazu Pratovu nevinost.

Opet brukaj majku!

Mada ostatak sveta nije imao pojma da je majka majora Prata pogodila metu izjavom u Sandej Telegrafu, to se ubrzo proculo po Australiji. Otud i ovaj napor da se gospodja Prat diskredituje – izvestaj AAP od 12. aprila:

Koordinator za krize organizacije CARE Australia Brajan Dulan licno je garantovao da g. Prat nije spijunirao dok su zajedno radili u Iraku 1993-95. G. Dulan je kritikovao reportere Sidnejskog Sandej Telegrafa zbog razgovora sa majkom g. Prata, Mevis Prat, koja je tom prilikom izjavila, «On je javljao UN sta je Irak radio, bio je posmatrac. Irak je raspisao poternicu za njim, pa su morali da ga hitno evakuisu.»

G. Dulan kaze da je taj clanak neosnovan. Po njemu, postariju gospodju Prat su kroz mrezu protiv insekata na njenim vratima intervjuisale dve devojke koje su rekle da zele da pomognu njenom sinu.

«One [reporteri] su razvezle pricu i ona im je onda spomenula par stvari koje je znala o Stivovim iskustvima u inostranstvu, vrlo nevezano i netacno.» kaze Dulan.

Da li je Dulan ovim ista dokazao?

Ma zaboravi i majku i satelitski telefon!

Ovo je ocigledno bilo dovoljno da izbaci mati iz opticaja, posto je clanak u magazinu Tajm [Time] o aferi Prat-Valas (novinari uglavnom nisu ni spominjali Jelena, posto je on, je li, samo bedni Jugosloven) objavljena ovakva recenica:

Porodica i prijatelji su bili iznenadjeni optuzbana da su dva humanitarca spijuni.

Neverovatno, zar ne?

Mozda izjava gospodje Prat nije bila na raspolaganju reporterima Tajma? Ja licno sumnjam u to. Posto su pisali o Australijancima optuzenim za spijunazu, reporteri Tajma bi trebalo da citaju sta o tome pise australijska stampa (da AP i ne spominjemo!). Kako im je promakla izjava Mevis Prat?

Alki da budemo velikodusni pa da i to dozvolimo – dakle, Tajm nije znao.

Ali AAP jeste. Nakon pustanja Prata i Valasa u septembru, AAP je objavio clanak koji je pokusao da objasni navodno nerazumno ubedjenje Jugoslavije da su ta dvojica bili spijuni. U njemu AAP priznaje da su «srpske vlasti presrele Pratove izvestaje o pokretima trupa» ali dodaje kako su ti izvestaji «bili namenjeni da pomognu humanitarnim organizacijama, a ne NATO bombarderima.»

Pa naravno – kako bi neko mogao u to da posumnja? Jugosloveni mora da pate od teske paranoje...

AAP dodaje:

Bilo je i drugih optuzbi da je Prat spijunirao u Iraku za Ujedinjene Nacije dok je radio u toj zemlji za CARE Australia.

Ove «druge optuzbe» su u stvari izjava gospodje Prat. Da li je AAP to spomenuo? Ne. Umesto toga, nastavlja odgovorom na anonimne i fantomske optuzbe:

...Armija je izjavila kako se Prat nikada nije bavio obavestajnim radom tokom svoje vojne karijere...

Da li ovo zvuci ubedljivo? Da li bi australijska vojska ikada priznala da je Prat bio spijun?

Ovi argumenti sami po sebi ne znace nista. Ako ih odstreanite iz sugestivnog teksta, izgledaju apsolutno smesno. Ali u kontekstu masovne propagande imaju veliki ucinak. Evo kako:

AAP i drugi zapadni mediji objave gluposti koje zvuce kao argumenti. Te gluposti objave na odredjenim mestima u clancima gde bi argumenti trebalo da stoje. Onda spoje nekoliko takvih laznih argumenata i ponavljaju do u bnesvest. Na ovaj nacin, hraneci jedan pro-vladin argument drugim (bez ikakvih dokaza, ikad) stvaraju utisak kod citalaca da ne razmisljaju, ne gledaju i ne slusaju nista osim odobrene istine.

Moralno bankrot

AAP zavrsava clanak sokantnom izjavom. Govoreci o Piteru Valasu, koji je upravo pusten iz zatvora, reporter kaze da je:

Njegova porodica, bas kao i Pratova, bila sokirana kada je Valas optuzen za spijunazu.

(moj kurziv, AAP General News, 2 septembar 1999)

Da li bi onda bilo nerazumno da se pomisli kako su CARE, australijska vlada i mediji organizovali dobar alibi u koji se izjava gospodje Prat nije uklopila, pa su je zato jednostavno zaboravili?

 

Transkript emisije SBS-a mozete procitati na http://www.sbs.com.au/dateline/transcript.html

Citajte Carevo Novo Odelo ovde ili na http://www.emperors-clothes.com

Posaljite ovaj clanak prijateljima!